Učestale promene temperature, sve toplija leta i sve kraća proleća i jeseni, utiču na celokupan ekosistem. Ozonska rupa koja predstavlja veliku opasnost po čovečanstvo takođe se menja, ali najnovija istraživanja su prilično optimistična.
Naime, ozonska rupa iznad Zemlje 2025. godine bila je jedna od najmanjih u poslednjih nekoliko decenija, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija (WMO).
Prošlogodišnja ozonska rupa bila je četvrta ili peta najmanja od 1992. godine, kada su prvi put uočeni obrasci ozbiljnog smanjenja količine ozona, navela je organizacija.
Ovo je druga godina zaredom da je dubina i površina ozonske rupe znatno ispod proseka u period od dve decenije, navodi se u najnovijem izveštaju te agencije Ujedinjenih nacija, objavljenom povodom Međunarodnog dana zaštite ozonskog omotača.
WMO je istakao da je to delimično posledica prirodnih atmosferskih pojava koje izazivaju godišnje oscilacije.
Zasluge Montrealskog protokola
Presudan faktor bilo je smanjenje upotrebe supstanci koje uništavaju ozon, a koje je izazvao čovek, poput hlorofluorougljenika (CFC), tokom prethodnih decenija. Te supstance, poznatije kao freoni, nekada su se koristile u frižiderima, klima-uređajima, penama za gašenje požara i lakovima za kosu, ali su u međuvremenu, sa buđenjem svesti kod ljudi i izvesnim regulativama, zamenjeni.
Generalna sekretarka WMO-a Celeste Saulo izjavila je da je ovo uspešna priča na području zaštite životne sredine.
"Ozonski omotač se oporavlja od 2000. godine i možemo očekivati njegov potpuni oporavak tokom nekoliko narednih decenija", navela je.
Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača usvojena je 1985. godine, a kasnije je usledio Montrealski protokol.
Prema podacima WMO-a, te mere dovele su do postepenog ukidanja više od 99 odsto regulisanih supstanci koje uništavaju ozon, poput CFC-a.
Porast UV zračenja zabrinjava stručnjake
Ipak, iako je došlo do napretka, stručnjaci upozoravaju. Tanak ozonski omotač omogućava da veća količina štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja sa Sunca dopre do Zemlje, što kod ljudi može izazvati oštećenja kože ili rak kože, kao i kataraktu.
U pojedinim delovima Evrope nivo UV zračenja porastao je za čak 20 odsto od sredine 1990-ih, a merenja sprovedena na tlu pokazala su da je to prvenstveno posledica smanjenja oblačnosti i, samim tim, povećanja godišnjeg trajanja sunčeve svetlosti.
"S obzirom na ovaj trend, ciljane i efikasne mere zaštite od UV zračenja od izuzetne su važnosti", poručili su iz WMO-a.
(EUpravo zato/Index)