Ovogodišnji Svetski dan ozonskog omotača u znaku je održivog hlađenja i deset godina Kigalijske izmene Montrealskog protokola, međunarodnog sporazuma koji ima važnu ulogu i u borbi protiv klimatskih promena.
Svetski dan ozonskog omotača obeležava se 16. septembra, a ovogodišnja kampanja nosi naziv "Globalna akcija za hladniju planetu".
U fokusu je deset godina od usvajanja Kigalijske izmene Montrealskog protokola, kojom je međunarodna zajednica pokrenula postepeno smanjivanje upotrebe hidrofluorougljenika (HFC), snažnih gasova sa efektom staklene bašte koji se koriste prvenstveno u sistemima za hlađenje i klimatizaciju.
Ovogodišnja poruka podseća da zaštita životne sredine nije pitanje jednog problema ili jednog sporazuma.
Montrealski protokol pokazao je da međunarodna saradnja, naučno zasnovane odluke, finansijska podrška i poštovanje dogovorenih pravila mogu da proizvedu konkretne rezultate. Sporazum je omogućio postepeno izbacivanje supstanci koje oštećuju ozonski omotač, ali je istovremeno otvorio put ka razvoju bezbednijih tehnologija i alternativa.
Zašto je hlađenje postalo klimatsko pitanje?
Klimatske promene donose sve češće i intenzivnije toplotne talase, zbog čega pristup efikasnom hlađenju postaje sve važniji za zdravlje ljudi, proizvodnju hrane, radne uslove i svakodnevni život.
Problem je u tome što sistemi za klimatizaciju i hlađenje mogu imati veliki uticaj na klimu. HFC gasovi ne uništavaju ozonski omotač, ali pojedini od njih imaju veoma visok potencijal zagrevanja planete, u nekim slučajevima hiljadama puta veći od ugljen-dioksida. Zbog toga je njihovo smanjivanje jedan od važnih klimatskih ciljeva Kigalijske izmene.
Potencijal za usporavanje globalnog zagrevanja
Ujedinjene nacije navode da bi puna primena Kigalijske izmene mogla sama da spreči do 0,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja do kraja ovog veka. Efekat bi mogao biti još veći kada se smanjenje HFC gasova kombinuje sa energetski efikasnijim uređajima za hlađenje.
To je posebno značajno u trenutku kada potražnja za rashladnim uređajima raste širom sveta. Cilj zato nije samo da se koriste drugačiji rashladni gasovi, već i da uređaji troše manje energije, da tehnologije budu dostupnije i da se istovremeno odgovori na rastuće potrebe stanovništva.
Od zaštite ozona do borbe protiv klimatskih promena
Montrealski protokol često se navodi kao jedan od najuspešnijih primera međunarodne saradnje u zaštiti životne sredine. Njegov osnovni cilj bio je zaštita ozonskog omotača, ali se vremenom pokazalo da mere usmerene na rashladnu industriju mogu imati i širi klimatski značaj.
Kigalijska izmena predstavlja upravo takav nastavak. Ona povezuje zaštitu životne sredine sa tehnološkim razvojem, energetskom efikasnošću i potrebom da ljudi imaju pristup hlađenju koje neće dodatno pogoršavati klimatske promene.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je povodom ovogodišnjeg Svetskog dana ozonskog omotača da efikasno hlađenje, u svetu koji se zagreva i suočava sa sve češćim ekstremnim vrućinama, može spasavati živote, ali da ono mora biti dostupno na pravičan i održiv način.
Deset godina nakon usvajanja Kigalijske izmene, poruka Svetskog dana ozonskog omotača zato je šira od same zaštite atmosfere: svet mora da pronađe način da se rashlađuje, a da pritom ne doprinosi dodatnom zagrevanju planete.
To zahteva saradnju država, ulaganje u nove tehnologije i promenu načina na koji proizvodimo, koristimo i održavamo sisteme za hlađenje.
Kigalijska izmena danas ima 174 države članice, nakon što je Madagaskar postao 174. strana koja ju je ratifikovala.
(M.A./EUpravo zato)