Baltičko more je decenijama pod izuzetno snažnim pritiskom, jer su ljudske aktivnosti dovele do toga da postane jedna od najvećih "mrtvih zona" na svetu.
Zbog pogubne kombinacije klimatskih promena, algi koje troše kiseonik, Baltičko more se bori za opstanak, a višegodišnje zaštitne mere, čini se, ne daju očekivane rezultate.
Novi izveštaj Lajbnicovog instituta za istraživanje Baltičkog mora u Varnemindeu (IOW) poziva na strože upravljanje vodama, upozoravajući da se Baltičko more ne može oporaviti po principu "jednostavnog uzroka i posledice".
Zašto se Baltičko more "guši"?
Više od pola veka Baltičko more pati od eutrofikacije.
U pitanju je proces u kojem životna sredina postaje prekomerno obogaćena hranljivim materijama poput azota i fosfora, što izaziva cvetanje algi, smanjenje količine kiseonika i gušenje vodenog sveta. Kada se višak algi razgrađuje, stvaraju se velike količine ugljen-dioksida, čime se snižava pH vrednost morske vode i povećava rizik od kiselosti.
Ove hranljive materije uglavnom potiču iz ljudskih aktivnosti, poput đubriva i stajnjaka iz poljoprivrede, neprečišćenih ili nedovoljno prečišćenih otpadnih voda, kao i industrijskog otpada, naročito iz prehrambene i hemijske industrije. Azot iz fosilnih goriva takođe može da dospe u vode kroz proces poznat kao atmosferska depozicija.
Eutrofikacija često dovodi do stvaranja takozvanih mrtvih zona, gde je nivo kiseonika toliko nizak da ispod površinskog sloja vode gotovo da nema života.
Zahvaljujući zakonodavstvu EU i nacionalnim propisima, zaštitne inicijative poput Akcionog plana za Baltičko more Helsinške komisije za zaštitu Baltičkog mora (HELCOM) dovele su do značajnog smanjenja zagađenja hranljivim materijama.
Prema podacima IOW-a, od 1980-ih godina opterećenje fosforom u rekama smanjeno je za oko 50 odsto, dok je opterećenje azotom opalo za približno 30 odsto. Godine 1995. ukupno opterećenje fosforom u centralnom delu Baltičkog mora premašivalo je 20.000 tona godišnje, da bi do 2017. palo na oko 12.400 tona.
Uprkos decenijama napretka, naučnici upozoravaju da do sada nije zabeleženo značajno poboljšanje kvaliteta površinskih voda Baltičkog mora.
Zašto mere očuvanja nisu pomogle?
Baltičko more je slanije od slatke vode, ali manje slano od tipičnih morskih voda. Takođe je slojevito, pri čemu se manje slana površinska voda nalazi iznad gušće, slanije vode. Sve to otežava dopremanje kiseonika iz atmosfere do dubljih slojeva.
"Razgradnja organske materije zato često dovodi do smanjenja kiseonika u dubinama, koje se mogu privremeno 'provetriti' samo retkim prodorima slane vode iz Severnog mora", navodi se u izveštaju.
Jedan takav retki događaj možda je na pomolu: početkom februara 275 milijardi tona vode istisnuto je iz Baltičkog mora, čime je njegov nivo opao za 67 centimetara. Ovu pojavu izazvali su snažni vetrovi, zona visokog pritiska i odsustvo značajnih atmosferskih frontova.
"Dugotrajni snažni istočni vetrovi koji traju od početka januara potisnuli su vodene mase kroz danske moreuze ka Severnom moru, što je dovelo do pada nivoa širom basena", navodi se u objavi Instituta za okeanologiju Poljske akademije nauka.
Kako dodaju, dokle god ova meteorološka konfiguracija traje, voda se zadržava na jugoistočnom kraju basena, uz lokalno snižavanje nivoa.
Kada se ova situacija okonča, očekuje se prodor slane, kiseonikom bogate vode iz Severnog mora nazad u Baltičko more što bi potencijalno moglo da oživi mrtve zone. Međutim, malo je verovatno da će ti efekti biti dugotrajni.
Da li su klimatske promene krive?
Iako je eutrofikacija Baltičkog mora posledica zagađenja hranljivim materijama, klimatske promene nesumnjivo pogoršavaju situaciju.
Površinske temperature u centralnom Gotlandskom basenu porasle su u proseku za gotovo 2 stepena od 1960. godine. Prema modelima iz nove studije IOW-a, trend zagrevanja uočava se i u dubljim slojevima vode.
"Budući da toplija voda apsorbuje manje kiseonika od hladne, letnji prodori imaju manji potencijal da provetre duboke basene Baltičkog mora nego zimski", navodi se u izveštaju.
U toplijoj vodi kiseonik se brže troši, što povećava verovatnoću stvaranja mrtvih zona.
"Prošlost ima trajne posledice"
Fokusiranje isključivo na smanjenje zagađenja hranljivim materijama zanemaruje dugoročne posledice ciklusa fosfora, koji igra ključnu ulogu u nastavku eutrofikacije.
Izveštaj IOW-a navodi da se u anoksičnim uslovima (nedostatku kiseonika) fosfat oslobađa iz sedimenta i akumulira u vodi. To je uglavnom posledica odsustva oksidiranih jedinjenja gvožđa, koja bi inače vezivala hranljive materije u sedimentu.
Iako se mnogi nadaju da prodori iz Severnog mora mogu pomoći u uklanjanju fosfata iz vode, istraživači su utvrdili da je tokom zime 2014. godine iz vode uklonjeno samo oko 30 odsto fosfata, a svega oko pet odsto je trajno zatrpano u sedimentu.
Tokom leta, cvetanje plavo-zelenih algi se teže uključuje u lanac ishrane. Nakon njihovog odumiranja, velike količine organske materije tonu na dno.
"Time se jedinjenja fosfora prenose u sediment, gde nastavljaju da se akumuliraju i podstiču smanjenje kiseonika kroz proces razgradnje", navodi se.
Zato smanjenje zagađenja hranljivim materijama nije dovelo do pada njihove koncentracije u moru. U suštini, Baltičko more nosi značajan "nutritivni dug" iz prethodnih decenija ljudskih aktivnosti.
Može li se Baltičko more ikada oporaviti?
Istraživači su izdvojili četiri ključne strategije upravljanja kako bi Baltičko more ponovo "prodisalo". To uključuje dosledno smanjenje zagađenja hranljivim materijama, kao i unapređenje ili obnovu prirodnih obalskih filtera poput laguna, fjordova i estuara, koji mogu zadržavati hranljive materije.
"Mere zasnovane na prirodi treba proširiti, poput podsticanja morskih travnjaka ili namernog uzgoja mikroalgi radi aktivnog uklanjanja hranljivih materija iz vode. Grebeni i naselja školjki takođe doprinose tome", napomenuto je u dokumentu.
(EUpravo zato/Euronews)