Decenije ljudske aktivnosti ostavile su "nepovratnu štetu" na globalnim zalihama vode, upozorava novi izveštaj Ujedinjenih nacija.
Ljudsko delovanje gurnulo je planetu u fazu koju stručnjaci nazivaju "globalni bankrot vode", a naučnici pozivaju na hitnu i naučno utemeljenu transformaciju načina upravljanja vodnim resursima.
U izveštaju Univerziteta Ujedinjenih nacija (UNU) navodi se da su decenije krčenja šuma, zagađenja, degradacije zemljišta, prekomerne potrošnje vode i hroničnog iscrpljivanja podzemnih voda, dodatno pogoršane globalnim zagrevanjem, dovele do "nepovratne štete" po svetske vodne resurse i njihovu sposobnost da se obnove.
Autori upozoravaju da izrazi poput "vodni stres" ili "kriza vode" više ne opisuju realno stanje, koje danas širom sveta podstiče nestabilnost, migracije i sukobe.
Šta znači "bankrot vode"?
Izveštaj UNU definiše bankrot vode kao trajno povlačenje vode iz površinskih i podzemnih izvora u količinama koje prevazilaze njihovu prirodnu obnovu i bezbedne nivoe iscrpljivanja. Ovaj pojam podrazumeva i "nepovratan ili izuzetno skup gubitak prirodnog kapitala povezanog s vodom".
Za razliku od vodnog stresa, koji opisuje situacije visokog pritiska koje se još mogu popraviti, ili krize vode, koja se odnosi na kratkotrajne šokove, bankrot vode označava stanje iz kojeg nema lakog povratka.
Iako nisu svi rečni slivovi i države u stanju bankrota vode, glavni autor izveštaja Kave Madani, direktor UN-ovog istraživačkog centra za vodu, kaže da je dovoljan broj ključnih sistema već prešao kritične granice.
"Ti sistemi su međusobno povezani trgovinom, migracijama, klimatskim povratnim efektima i geopolitičkim zavisnostima, zbog čega je globalni pejzaž rizika danas suštinski izmenjen", ističe Madani.
Kako izgleda bankrot vode u praksi?
Bankrot vode ne zavisi od toga da li je neko područje suvo ili izloženo poplavama, već od ravnoteže, održivosti i upravljanja resursima. Čak i regioni koji se svake godine suočavaju sa poplavama mogu biti u stanju bankrota ako troše više vode nego što se prirodno obnavlja.
Zbog toga se problem mora posmatrati globalno, jer se njegove posledice prenose preko granica.
"Poljoprivreda troši najveći deo slatke vode, a sistemi proizvodnje hrane snažno su povezani trgovinom i cenama", objašnjava Madani i dodaje:
"Kada nestašica vode ugrozi poljoprivredu u jednom regionu, posledice se preliju na globalna tržišta, političku stabilnost i bezbednost hrane u drugim delovima sveta. Zbog toga bankrot vode nije niz izolovanih lokalnih kriza, već zajednički globalni rizik."
Voda u brojkama: alarmantna slika
Na osnovu globalnih baza podataka i najnovijih naučnih istraživanja, izveštaj donosi sumornu sliku stanja vodnih resursa, pri čemu se "ogromna većina" negativnih promena pripisuje ljudskom uticaju.
Polovina velikih jezera širom sveta izgubila je deo svoje zapremine od ranih devedesetih godina, dok je četvrtina svetske populacije direktno zavisna od tih izvora. Desetine velikih reka danas tokom dela godine više ne dopiru do mora.
U poslednjih 50 godina nestalo je oko 410 miliona hektara prirodnih močvara - površina gotovo jednaka teritoriji Evropske unije. Gubitak glečera od sedamdesetih godina prošlog veka porastao je za 30 odsto.
Salinizacija je oštetila oko 100 miliona hektara obradivog zemljišta, dok čak 70 odsto glavnih vodonosnika, koji skladište i prenose podzemne vode, pokazuje dugoročni pad.
"Resetovanje" globalne politike upravljanja vodom
Autori izveštaja ocenjuju da je postojeća globalna agenda o vodi, koja se uglavnom fokusira na pijaću vodu, sanitaciju i poboljšanje efikasnosti, zastarela i nedovoljna.
Zalažu se za novu strategiju koja bi zvanično priznala stanje bankrota vode, prepoznala vodu kao "ograničenje, ali i priliku" za ispunjavanje klimatskih ciljeva i uvela sistem praćenja bankrota vode na globalnom nivou.
Vladama se preporučuje da pojačaju borbu protiv zagađenja i uništavanja močvara, da podrže zajednice čiji način života mora da se menja i da sprovedu duboke reforme u sektorima sa velikom potrošnjom vode, pre svega u poljoprivredi.
U suprotnom, teret će nesrazmerno pasti na mala poljoprivredna domaćinstva, autohtone narode, siromašno urbano stanovništvo, žene i mlade, upozorava se u izveštaju.
"Bankrot vode postaje pokretač nestabilnosti, raseljavanja i sukoba", rekao je zamenik generalnog sekretara UN-a Tšilidzi Marvala.
"Pravedno upravljanje tim procesom, uz zaštitu najugroženijih i pravičnu podelu neizbežnih gubitaka, ključno je za očuvanje mira, stabilnosti i društvene kohezije", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)