Mikroskopski crvi koji žive u veoma radioaktivnoj sredini, tzv. Zoni isključenja, u Černobilju, na čudnovat način su potpuno oslobođeni radijacije.
Nakon nuklearne havarije u Černobilju oslobođena je velika količina radijacije koja i 38 godina kasnije utiče na okolni živi svet. Brojni organizmi su iskusili mutacije zbog čega se životinje u toj oblasti prilično razlikuju od svojih srodnika iz susedstva.
Prikupljeni valjkasti crvi, pak, nisu pokazali znake oštećenja genoma, prenosi Science Alert.
To ne sugeriše da je Zona isključenja bezbedna već da su crvi otporni i sposobni da se spretno prilagode uslovima koji su možda nepovoljni po druge vrste.
Tim biologa, predvođen Sofijom Tintori sa Univerziteta u Njujorku, nada se da bi saznanja o mehanizmima obnove DNK mogli u budućnosti da primene i u medicini.
Kada je eksplodirao reaktor u nuklearnoj elektrani Černobilj u Ukrajini, 26. aprila 1986. godine, oblast oko grada Pripjata je evakuisana i zapečaćena. Pristup su imali samo oni sa odobrenjem vlasti. Organizmi su bili izloženi veoma visokim nivoima radijacije što je dovelo do mutacija, pojave raka i smrti.
Pretpostavlja se da će proći hiljade godina pre nego što Černobilj bude ponovo bezbedan za ljude.
Međutim, nije isti slučaj i sa životinjama. One se kreću gde žele, a zanimljivo je da je proteklih godina Zona isključenja, od 2.600 kvadratnih kilometara, postala svojevrsni prirodni rezervat.
Ispitivanja su pokazala da se životinje koje tamo obitavaju genetski razlikuju od drugih. Ipak, ne mogu se još tačno utvrditi posledice po ekosistem.
"Černobilj je bio tragedija nesagledivih razmera, ali i dalje ne možemo da razumemo efekte katastrofe po lokalnu populaciju. Da li je iznenadna promena izabrala vrste, pa čak i jedinke u okviru iste vrste, koje će biti otpornije na radijaciju?", poručila je Tintori.
Oni mogu ponuditi objašnjenje
Valjkasti crvi možda mogu ponuditi odgovore. Poznato je da su vrlo izdržljivi jer su zabeleženi i slučajevi da su se probudili nakon što su hiljadama godina bili zaleđeni u permafrostu - večnom ledu.
Poseduju jednostavne genome, a ne žive dugo što znači da više generacije može da se izučava za kratko vreme.
Zbog toga su idealni modeli za ispitivanje, od biološkog razvoja do obnove DNK i odgovora na toksine.
Tintori je sa svojim timom putovala u Černobilj i kopala u potrazi za crvima Oschieus tipulae koji obično žive u zemlji.
Sakupili su stotine crva iz istrulelog voća, osušenog lišća i zemljišta iz Zone isključenja, koristeći Gajgerove brojače i zaštitna odela kako bi se zaštitili od radioaktivne prašine.
Oko 300 crva su izučavali u laboratoriji, a 15 primeraka su odvojili za sekvenciranje genoma.
Ti genomi su potom upoređeni sa uzorcima crva Oschieus tipulae iz drugih krajeva sveta - Filipina, Nemačke, SAD, Mauricijusa i Australije.
Do kakvih zaključaka su došli?
Organizmi iz Zone isključenja su više genetski ličili jedni na druge nego na svoje srodnike iz drugih područja. Međutim, nisu uočeni znaci oštećenja DNK usled radijacije.
Biolozi nisu pronašli dokaze velikih promena u hromozomima koje se očekuju u područjima poput Černobilja. Takođe nisu pronašli vezu između stope mutacije i jačine radijacije na lokacijama gde žive crvi.
Takođe, testirali su i naslednike crva čije su uzorke uzeli kako bi utvrdili koliko populacija toleriše oštećenja DNK. Iako je svaka linija nasleđa imala druge nivoe tolerancije, to takođe nije bilo povezano sa radijacijom kojoj su njihovi preci bili izloženi.
Naučnici su stoga mogli da zaključe da nema dokaza o promenama u crvima O. tipulae u Zoni isključenja.
Njihova saznanja bi dalje mogla da pomognu nauci u razumevanju zašto su određeni ljudi podložniji pojavi raka u odnosu na druge.
(EUpravo Zato/Science Alert)