Nordijski turizam je značajno porastao u poslednjih nekoliko meseci, pošto norveška kruna nastavlja da slabi u odnosu na većinu vodećih svetskih valuta.
Norveška kruna i američki dolar pali su za oko 6,50% od početka godine. S druge strane, par norveška kruna/evro pao je za oko 5,45% od početka januara.
Ovo je dovelo do porasta turizma, posebno iz zemalja poput Kine, gde se Norveška smatra prilično skupom zemljom. Ovi posetioci sada takođe troše znatno više nego obično u norveškim prodavnicama luksuzne odeće i dodataka kao što su Moncler i Høier.
Tako su Norveška, ali i druge skandinavske zemlje kao što su Finska, Danska i Švedska,počele da se više fokusiraju na to kako da bolje ugoste kineske turiste, sa zajedničkim turističkim inicijativama, boljim letovima i više opcija plaćanja.
S druge strane, za Norvežane koji putuju i odmaraju u inostranstvu, slabija kruna znači nije srečna okolnost. Pad kursa je takođe izazvao probleme lokalnim norveškim trgovcima na malo koji kupuju međunarodne brendove, jer su oni postali mnogo skuplji.
Zašto raste turizam u Norveškoj?
Prema Statisti, u 2024. godini, procenjuje se da će turizam u Norveškoj ostvariti prihod od 4.682 miliona dolara (4.291 miliona evra) sa očekivanom godišnjom stopom rasta od 3,03% svake naredne godine do 2029. Ako se to obistini, vrednost tržišta bi potencijalno mogla da dostigne 5.436,0 miliona dolara do 2029.
Osim Kine, Norveška takođe beleži rast posetilaca iz Nemačke, Sjedinjenih Država, Švedske, Holandije i Danske, pri čemu je leto između juna i avgusta posebno atraktivno. Aktivnosti kao što su kajakaštvo u fjordovima, planinarenje i kampovanje su veoma popularne tokom ovog perioda.
U zimskom periodu dolazi do stalnog priliva turista koji žele da vide severno svetlo, iako su temperature mnogo niže. Druge aktivnosti kao što je skijanje su takođe u porastu tokom ovog perioda, a Norveška takođe beleži porast avanturističkog turizma i neobičnih iskustava i aktivnosti kao što je istraživanje glečera.
Trenutno su u ponudi paket aranžmani nekih od najpopularnijih opcija, a onlajn prodaja takođe raste.
Povećana ulaganja Norveške u održivi turizam takođe su se isplatila, jer se ljubitelji prirode i ekološki svesni turisti sve više odlučuju za aktivnosti kao što su posmatranje kitova, polarnih medveda ili ptica.
Sa padom krune, ove prilično skupe turističke i avanturističke aktivnosti sada su na dohvat ruke brojnim putnicima, čak i onima iz zemalja sa nižim prihodima.
Ovo je takođe i rezultat norveške vlade koja se snažno fokusirala na očuvanje životne sredine i kulturnog nasleđa.
Zašto norveška kruna pada?
NOK je osetljiv na cene nafte i gasa, s obzirom na to koliko privreda Norveške zavisi od ovog sektora. Kao takve, zaostale cene akcija naftne industrije, kao i smanjenje naftne industrije u celini u zemlji, mnogo su uticale na krunu.
Norveška je nedavno uvela strože poreze, kao što su veći porez na bogatstvo i povećani izlazni porez za milijardere koji razmišljaju o odlasku iz zemlje. Zemlja takođe može vratiti porez na nasledstvo.
Zbog toga se više investitora obeshrabruje da ulažu u zemlju, a nekoliko bogatih Norvežana je već otišlo u povoljnije poreske jurisdikcije kao što je Švajcarska. Ovo je takođe doprinelo padu krune.
Kajl Čepmen, analitičar deviznih tržišta u Ballinger Grupi, kaže da je slabost krune uslovljena sledćeim faktorima: Prvi je nagli pad odvažnosti investitora za rizikom, a drugi je pad norveške inflacije koji je brži od očekivanog.
„Svi relevantni indikatori rizika trenutno ukazuju na pogrešan put za krunu. Akcije se rasprodaju, kreditni rasponi sa visokim prinosima su najveći ove godine, a beg u sigurnost katapultirao je valute poput jena i švajcarskog franka. Ovde je u igri nekoliko faktora, ne samo neizvesnost izbora u SAD, zabrinutost zbog rasta u Kini, opuštanje trgovine i slabi izveštaji o zaradi u drugom kvartalu", navodi stručnjak.
Čepmen takođe ističe da je uverenje investitora da su američke Federalne rezerve možda pogrešile što nisu snizile kamatne stope takođe dovelo do rasprodaje u poslednjih nekoliko dana. Zauzvrat, investitori su brzo izvukli kapital iz Norveške i usmerili ga u stabilnije vode.
On takođe ističe da je neočekivani pad inflacije nedavno takođe doprineo rasprodaji norveške krune, uprkos tome što je Norveška banka insistirala da još uvek postoje rizici za inflaciju i nagoveštavala da možda neće smanjiti kamatne stope ove godine.
Govoreći o budućnosti norveške krune, navodi da je zabrinutost zbog nelinearnog pogoršanja tržišta rada u SAD osnovana, ali i da je reakcija tržišta preterana.
"Za mene, razgovor o prekidima međusobne saradnje i hitnom sletanju Fed-a na poleđinu jedne tačke podataka je jasan signal da su tržišta previše zategnuta. Kada se prašina slegne i tržišta stabilizuju, kruna bi trebalo da bude u stanju da se oporavi na nivo od oko 11,80 u avgustu", istakao je on.
Guverner banke Norveške, Ida Volden Bache, rekla je u novembru prošle godine da je devizni kurs je i dalje nešto što brine bankarski sekor zbog njegovog značaja za inflaciju i aktivnost u norveškoj ekonomiji, kao i da će stroža monetarna politika dovesti do jače krune.
O tome kako bi se norveška kruna mogla ponašati u narednim mesecima, Bache kaže:
„Gledajući unapred, klimatske promene i energetska tranzicija su važni trendovi. Aktivnosti u naftnom sektoru će se pre ili kasnije smanjiti, što može biti ubrzano strožom klimatskom politikom. Pojedinačno, smanjenje naftnog sektora i mogući gubitak prihoda od nafte i gasa mogli bi da ukažu na slabiji realni kurs krune. Neke studije pokazuju da je povećan tranzicioni rizik već doprineo slabijem kursu valuta zemalja koje su glavni izvoznici nafte. S druge strane, veliki deo našeg naftnog bogatstva je već pretvoren u finansijske rezerve. Spoljni bilans je stoga manje zavisan od prihoda od nafte nego što bi inače bio. To vuče u pravcu manjeg efekta na realni devizni kurs", kazala je ona.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)