Lokalne vlasti širom Evrope upozoravaju da brzi rast turističke industrije preopterećuje infrastrukturu, povećava zagađenje i narušava kvalitet života stanovnika. Pitanje je - mogu li evropski gradovi pronaći ravnotežu između ekonomske dobiti i održivosti?
Do 2050. godine, evropski gradovi žele da razviju turizam koji ujednačeno povezuje ekološke, ekonomske i društvene aspekte. Ta poruka dominirala je drugog dana Globalnog turističkog foruma, jednog od ključnih godišnjih skupova vodećih aktera u turizmu.
"U gradovima poput Venecije i Barselone primećujemo svojevrsnu 'monokulturu' ekonomskih aktivnosti u centru, gde sve više biznisa služi potrebama turista - od restorana do prodavnica - umesto lokalnog stanovništva", izjavila je Eleonora Orso iz organizacije Eurocities, mreže koja okuplja više od 200 najvećih gradova Evrope.
Prema podacima Svetske turističke organizacije (UN Tourism), Evropa je u prvoj polovini 2025. godine ugostila skoro 340 miliona međunarodnih turista, što je porast od 4% u odnosu na prošlu godinu i čak 7% više nego 2019.
Najposećenije svetske destinacije i dalje su u Evropi, a Francuska i Španija beleže rekordan rast poseta. Procene pokazuju da bi Španija do 2034. godine mogla čak da prestigne Francusku, sa očekivanih 3,75 miliona posetilaca.
"Birajte turiste koje želite da privučete"
Direktor organizacije visit.brussels, Patrik Bontink, istakao je da gradovi moraju da razmišljaju dugoročno i da privlače "prave posetioce", a ne samo što veći broj turista.
"Odaberite koga želite da privučete i prilagodite infrastrukturu tim ljudima", poručio je on učesnicima foruma.
Turizam koji guta gradove
Masovni turizam više nije samo sezonski problem.
Od Venecije do Barselone, evropski gradovi se suočavaju sa rekordnim brojem posetilaca, dok lokalni stanovnici napuštaju istorijske centre zbog rasta troškova života. Sve češće se organizuju protesti protiv prekomernog turizma.
Lokalne vlasti u Lisabonu i Atini upozoravaju da turistički bum dodatno opterećuje infrastrukturu, povećava zagađenje i smanjuje kvalitet života građana.
"Proizvod u turizmu je sama destinacija. Ako uništimo grad, bilo ekološki, bilo društveno, turisti više neće dolaziti", podsetila je Sabine Vent, direktorka visitBerlin.
Vent je naglasila da odgovornost za očuvanje destinacija snose svi i lokalne vlasti, i turističke organizacije, i sami posetioci.
Eleonora Orso iz Eurocities-a dodala je da politike razvoja turizma moraju biti usklađene sa širim urbanim planovima.
"Turizam mora biti deo integrisane gradske strategije koja obuhvata saobraćaj, stanovanje, podršku biznisima i druge sektore", rekla je ona.
Cene, inflacija i neizvesnost
Prema UN-ovom Indeksu poverenja u turizam iz septembra, visoke cene prevoza i smeštaja ostaju glavni izazov za međunarodni turizam.
Iako se očekuje da turistička inflacija padne sa 8% u 2024. na 6,8% u 2025, i dalje će biti znatno iznad prosečne inflacije od 4,3%.
Stručnjaci upozoravaju da ekonomska neizvesnost i geopolitičke tenzije utiču na poverenje putnika, te da je potreban zajednički napor kako bi se prešlo sa masovnog na održiv i ciljani model turizma.
"Svaki grad ima svoj način razmišljanja, pa ne postoji jedinstveno rešenje. Ipak, ključno je da javni i privatni sektor rade zajedno", istakao je Hoze Ramon Bauza, osnivač Foruma za avijaciju i turizam i bivši predsednik Balearskih ostrva.
Kako je dodao, "u suprotnom, izgubićemo i vreme i novac investitora", dodao je.
Evropska strategija u pripremi
Iako Evropska unija formalno nema direktne nadležnosti u oblasti turizma, Evropska komisija priprema zajedničku strategiju za održivi turizam, koja bi trebalo da bude predstavljena početkom 2026. godine.
Plan ima za cilj da sektor učini konkurentnijim, otpornijim i održivijim, kroz smanjenje prekomernog turizma, promociju ekoloških opcija, unapređenje digitalnih usluga i podsticanje prekograničnih putovanja.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)