Poslovanje kao preduzetnik-paušalac u Srbiji na prvi pogled deluje kao najjednostavniji način da se legalno obavlja delatnost. Registruje se firma, dobija rešenje o paušalnom oporezivanju, izdaju fakture, a ne vodi se klasično knjigovodstvo niti se plaća knjigovođa. Porezi i doprinosi se redovno uplaćuju do 15. u mesecu.
Međutim, ovaj oblik poslovanja ima brojna pravna i poreska pravila koja se često zanemaruju, što može dovesti do problema i finansijskih gubitaka.
Poreska savetnica Zvezdana Pisarević objašnjava da paušalac znači preduzetnik kome država određuje fiksni iznos poreza, nezavisno od stvarne zarade.
Kako kaže, postoji godišnji limit prihoda, trenutno šest miliona dinara, koji ne sme biti prekoračen ako se želi zadržati ovaj status. Ako se promet premaši, gubi se pravo na paušalno oporezivanje i prelazi se na vođenje poslovnih knjiga, što donosi veću papirologiju, troškove i obaveze.
Iako paušalci ne vode složeno knjigovodstvo, obavezni su da vode KPO knjigu, jednostavnu evidenciju prihoda u koju se upisuju sve izdate fakture po redosledu, bez obzira na to da li su naplaćene. Česta greška je da se fakture upisuju tek po naplati, što nije pravilno i može izazvati probleme kod poreskih kontrola.
Ako preduzetnik posluje sa fizičkim licima i prima gotovinu, mora da koristi fiskalnu kasu i izdaje fiskalne račune, osim ako je za njegovu delatnost propisan izuzetak. Sva primljena gotovina mora biti uplaćena na poslovni račun u roku od sedam radnih dana, čak i ako se odmah podigne nazad, jer je važno da uplata bude vidljiva na bankovnom izvodu.
Ukoliko paušalac koristi poslovni prostor koji nije u njegovom vlasništvu, dužan je da prijavi zakup i plati porez na zakup, čak i ako zakup plaća "na ruke" fizičkom licu. Nepoštovanje ove obaveze može rezultirati retroaktivnim obračunom poreza, zateznim kamatama i kaznama zbog utaje.
Kada paušalac angažuje fizička lica i isplaćuje im novac preko računa firme, to automatski pokreće obavezu obračuna i plaćanja poreza i doprinosa prema Zakonu o porezu na dohodak građana, osim ako isplata ne prelazi neoporezivi iznos od 18.704 dinara godišnje za isto lice.
Paušalac može imati i zaposlene, ali tada mora poštovati sve zakonske obaveze kao i bilo koji poslodavac, prijavljivanje radnika, vođenje poreskih evidencija, isplatu plata, kao i mere bezbednosti na radu.
Limit od šest miliona dinara za paušalce obuhvata ukupni promet, uključujući i promet iz inostranstva, ali samo za zadržavanje paušalnog statusa.
Ukoliko promet u Srbiji u poslednjih godinu dana pređe osam miliona dinara, paušalac mora da se registruje za PDV, što podrazumeva vođenje knjiga, obračunavanje i plaćanje PDV-a, kao i podnošenje završnih poreskih izveštaja.
Prelazak preko limita znači i obavezu prelaska na klasični sistem oporezivanja, vođenje poslovnih knjiga i plaćanje poreza na stvarni profit. Ovo obično povećava poreske obaveze, naročito kod delatnosti sa malim troškovima.
Neki preduzetnici tada biraju da sebi isplaćuju ličnu zaradu kao poreski najpovoljniju opciju, ali za to moraju podneti zahtev Poreskoj upravi do 15. decembra za narednu godinu.
Neki preduzetnici koji premaše limit pokušavaju da zatvore firmu i otvore novu kako bi ponovo postali paušalci, ali to nije uvek moguće, naročito ako imaju ugovore sa inostranim partnerima. Takve prakse mogu delovati neprofesionalno i narušiti poslovne odnose.
Važno je znati i da paušalci ne plaćaju članarinu Privrednoj komori, niti taksu za isticanje firme (koja se plaća tek ako promet pređe 50 miliona dinara), ali su dužni da plaćaju ekološku taksu. Mnogi pogrešno misle da su od ovih taksi oslobođeni zbog paušalnog statusa, što nije tačno.
Ukoliko preduzetnik-paušalac ostvaruje prihode od kriptovaluta, mora podneti poresku prijavu i platiti porez na kapitalnu dobit. Takođe, svi koji ostvare prihod veći od tri prosečne godišnje zarade plaćaju godišnji porez na dohodak, ali paušalci su trenutno izuzeti zbog limita od šest miliona dinara.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)