Najveća ekonomija Evrope, Nemačka, nalazi se u problemu.
Analiza nezavisne Fondacije Bertelsman pokazuje da će ova zemlja morati da se oslanja na hiljade dodatnih radnika iz inostranstva kako bi zadržala ekonomski rast.
Nemačko tržište rada biće u velikoj meri zavisno od imigranata u narednim godinama, pokazuje izveštaj Fondacije. Prema studiji, radna snaga u Nemačkoj mogla bi da se smanji za 10 odsto do 2040. bez "značajne" imigracije.
Analiza ukazuje da je potrebno oko 288.000 međunarodnih radnika godišnje kako bi se održala radna snaga Nemačke.
Bez dodatnih radnika iz inostranstva, broj zaposlenih bi pao sa sadašnjih 46,4 miliona na 41,9 miliona.
Suzane Šulc, stručnjak za migracije iz pomenute fondacije, ističe da je "penzionisanje bejbi-bumera" glavni faktor koji doprinosi smanjenju radne snage.
Iako je prioritet razvijanje domaće radne snage, ona smatra da "to neće biti dovoljno da zadovolji buduće potrebe tržišta rada do 2040".
Drugi model je nešto optimističniji, ali i dalje predviđa da će biti potrebno čak 368.000 stranih radnika godišnje do 2040.
Nemačka je 2023. reformisala zakone o imigraciji kako bi olakšala zapošljavanje kvalifikovanih stranih radnika.
Uvedena je "plava karta" za stručnjake i smanjena je birokratija oko priznavanja stranih diploma. Međutim, Šulc navodi da i dalje postoje prepreke koje treba ukloniti kako bi radnici bili privučeni.
Fondacija takođe naglašava da radnici iz inostranstva neće dolaziti "bez kulture dobrodošlice u lokalnim zajednicama i preduzećima".
Nemačke vlasti su preduzele dodatne korake za rešavanje manjka radne snage, uključujući sporazum sa Kenijom u septembru, kojim se pozivaju kenijski radnici da se presele u Nemačku.
Manjak radne snage najviše bi pogodio najmnogoljudniju pokrajinu Severnu Rajnu-Vestfaliju, kao i južne regione poput Bavarske. Veći gradovi s visokim nivoima imigracije, poput Berlina i Hamburga, bili bi manje pogođeni.
Najviše radnika potrebno je jugozapadnom Sarlandu, kao i pokrajinama Tiringija i Saksoniji-Anhalt. Tiringija, u centralnoj Nemačkoj, nedavno je zabeležila rast popularnosti antiimigrantske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja je prvi put osvojila većinu glasova na regionalnim izborima u septembru.
(EUpravo zato/Index.hr)
