Sve je manje zainteresovanih za zanatske poslove, pa se zanatske škole poslednjih godina trude da privuku mlade.
Građevinska škola Beograd je jedina škola u Srbiji takve vrste, kompletno građevinska, a jedna od tri najstarije u Evropi, pa se i ona se poslednjih godina bori na sve načine da privuče veći broj đaka.
Dobar moler za krečenje se čeka po nekoliko nedelja, neretko i meseci, a kako stvari sada stoje u budućnosti će biti sve teže naći ove radnike.
Ove godine u odeljenje za dekoratere upisalo se 20 đaka. Iz prethodne generacije na tržište ih je izašlo svega pet. Ova molerska struka, čak i nije najmanje tražena.
Prema rečima direktora škole Radeta Zejaka, duže od pet godina nisu upisali nijednog đaka na smer zidar, tesar i armirač, iako ove zanatlije plaćaju "suvim zlatom" i kod nas i u inostranstvu.
Najtraženiji je smer rukovalac građevinskom mehanizacijom, jer je u ovoj branši svakako najkomforniji posao.
Majstori sve bolje zarađuju
Školovanje za molere traje tri godine i ovaj smer za građevinske dekoratere za nijansu je traženiji u odnosu na ranije godine.
Zejak kaže da se škola trudi da promoviše ove poslove i važnost školovanja i za ove struke, jer su ti radnici sve više cenjeni i odlično plaćeni.
"Operatere osnovnih građevinskih radova koji objedinjuju tri oblasti već godinama ne upisujemo, iako tesar koji zna posao, može da zaradi oko 2.000 evra mesečno i ovde i u svetu. I druge oblasti se dobro plaćaju, ali ostala je predrasuda da je majstor prljav i pocepan, bedan. Daleko je to od istine. Majstor je danas gospodin čovek", navodi Zejak.
Prema podacima APR u Srbiji je registrovano 534 aktivnih privrednih društava i 4.744 preduzetnika čija je pretežna delatnost završni građevinski radovi.
Većina iskusnih molera u ovom poslu ipak nije školovana, tu su se često našli slučajno, dopunjavajući budžet, pa se privremeno zaposlenje pretvorilo u trajni izvor prihoda.
Potražnja za molerima je velika, a ponuda sve manja. Oni koji rade, priznaju da mogu lepo da zarade.
Aleksandar Savić iz okoline Kragujevca, već 18 godina radi ovaj posao u prestonici u kojoj živi sa porodicom. Posla ima zakazanog nedeljama unapred, ima i stalne mušterije i to bez reklame, samo po preporuci.
Aleksandar kaže da dobar moler mora da poznaje ceo proces, a za to je potrebno bar četiri godine rada.
Ovaj posao počeo je kao mladić, bez namere da mu to bude profesija, ali je vremenom, kaže, moleraj iskreno zavoleo.
Danas je vlasnik svoje firme i zadovoljan je kako mu biznis ide.
Okrečio je na hiljade stanova u Beogradu, prebojio kilometre zidova, osvežio, ulepšao kuće i stanove, a osećaj sreće kada učini da prostor koji je bio zapušten i u lošem stanju, postane predivno mesto za život, najlepši je deo njegovog posla.
"Svrha je da mušterija bude zadovoljna, da se ispune očekivanja, a najčešća je reakcija kada dođu posle obavljenog posla, da ostaju bez daha. Iznenade se kada vide da nema ni jedne tačkice okolo, da je sve bilo perfektno zaštićeno, a sav nameštaj vraćen na svoje mesto", priča Aleksandar i dodaje da nema ništa protiv varijanti "uradi sam", ali da je u karijeri imao mnogo slučajeva da je ispravljao tuđe greške, što je za mušteriju najskuplje.
"Na prvi pogled može da deluje jednostavno, ali danas ima toliko raznovrsnih molerskih proizvoda, namenjenih za različite površine i isto toliko tehnika, pa je važno znati šta sa čim može, a šta nikako ne", navodi ovaj majstor.
Inače, moleri se najviše u Beogradu.
Dnevnice su oko 7.000 dinara, a plate od 100.000 dinara pa naviše. Samostalno, ipak, mogu mnogo više da zarade nego radeći kod nekog. Prosečna plata za molere u 2023. je bila 120.772 dinara, a do avgusta meseca ove godine, prosečna zarada molera je iznosila 122.900 dinara.
(M.A/EUpravo zato/biznis.kurir.rs)