Na poslovnom forumu KFF2026 u Prištini, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Amer Kapetanović predstavio je ključne nalaze i poruke iz najnovijeg izveštaja, ukazujući na potrebu promene ekonomskog pravca u regionu Zapadnog Balkana.
U fokusu njegovog obraćanja bila je nužnost prelaska na održiviji model razvoja, zasnovan na većoj produktivnosti, jačanju poverenja i produbljivanju regionalne ekonomske saradnje.
"Zapadni Balkan se suočava sa strateškim izborom, ili će se okrenuti modelu zasnovanom na produktivnosti ili rizikuje da postane skup ekonomija sa manjkom radne snage, fiskalnim pritiscima i trajnim stanjem delimične usklađenosti," rekao je Kapetanović.
On je upozorio da demografski trendovi dodatno pogoršavaju situaciju, jer se očekuje da će se broj radno sposobnog stanovništva u regionu smanjiti za gotovo 20 posto do 2050. godine. Već u narednih pet godina mogao bi se pojaviti manjak od više od 190.000 radnika.
Istovremeno, produktivnost rada ostaje znatno ispod nivoa Evropske unije i iznosi tek oko 40 posto njenog proseka.
Kapetanović je, obraćajući se na poslovnom forumu KFF2026, naglasio da ekonomski rast sam po sebi nije dovoljan ukoliko ne dolazi uz suštinsku transformaciju privrede. Dodao je da se region više ne može dugoročno oslanjati na jeftinu radnu snagu, prilive iz dijaspore, javnu potrošnju ili infrastrukturne projekte kao glavne pokretače razvoja.
Bez značajnog povećanja produktivnosti, rast će ostati ograničen i bez dubljih efekata na strukturu ekonomije.
Posebno je istakao značaj Zajedničkog regionalnog tržišta, koje vidi kao konkretan mehanizam za unapređenje konkurentnosti.
Prema njegovim rečima, ono može otvoriti veće tržište za mala i srednja preduzeća, olakšati kretanje kvalifikovane radne snage, smanjiti troškove fragmentacije i pojednostaviti poslovne procedure kroz usklađivanje standarda. Na taj način bi Zapadni Balkan mogao postati integrisaniji i relevantniji deo evropskog ekonomskog prostora.
Ukazao je i na problem nedostatka poverenja u institucije, naglašavajući da bez stabilnog i predvidivog okruženja nema ni rasta produktivnosti.
U završnici izlaganja poručio je da region ima šansu da preokrene negativne trendove, posebno odlazak kvalifikovane radne snage, ukoliko se fokusira na konkretnije rezultate, jaču regionalnu funkcionalnost i dublju integraciju sa tržištem Evropske unije. Time bi se stvorili uslovi da se deo stručnjaka vrati, investira i preuzme aktivniju ulogu u razvoju regiona.
Tokom boravka u Prištini, Kapetanović se sastao i sa predstavnicima vlasti, sa kojima je razgovarao o unapređenju regionalne saradnje, mobilnosti radne snage, razvoju preduzetništva i inovacija, kao i o daljem jačanju Zajedničkog regionalnog tržišta kao alata za ekonomski rast i integraciju u EU.
(EUpravo zato.rs)