Prema podacima Evrostata, u drugom kvartalu 2025. godine u EU je bilo 13,3 miliona nezaposlenih osoba starosti od 15 do 74 godine.Međutim, kada se uključe i oni iz "skrivene nezaposlenosti", brojka raste na 26,8 miliona. Standardna definicija isključuje tri ključne grupe:
- ljude koji bi mogli da rade, ali ne traže aktivno posao
- radnike sa nepunim radnim vremenom koji žele da rade više
- one koji traže posao, ali trenutno nisu dostupni
Sve zajedno, ove grupe čine takozvani višak radne snage.
Velike razlike između zemalja
U proseku, višak radne snage u EU u drugom kvartalu 2025. godine iznosio je 11,7 odsto. To uključuje 5,8 odsto nezaposlenih, 2,6 odsto onih koji bi radili, ali ne traže posao, 2,4 odsto onih koji su nedovoljno zaposleni i 0,9 odsto onih koji traže posao, ali nisu odmah spremni da počnu da rade, izveštava Euronews.
Najmanji višak radne snage zabeležen je u Poljskoj (5,1 odsto), Sloveniji (5,3 odsto), Malti (5,4 odsto) i Bugarskoj (5,5 odsto). Na drugom kraju skale je Turska sa čak 25,8 odsto. Veoma visoke stope zabeležene su i u Finskoj (19,5 odsto), Švedskoj (18,8 odsto) i Španiji (18,6 odsto).
"Skrivena nezaposlenost" je takođe visoka u Bosni i Hercegovini (17,1 odsto), Francuskoj (15,4 odsto) i Italiji (15 odsto). Među velikim članicama EU, Nemačka je na najvišem mestu sa 7,8 odsto, jedina ispod evropskog proseka. Francuska, Italija i Španija su među zemljama sa dvocifrenim stopama.
Zašto su razlike tako velike?
Stručnjaci ukazuju na nekoliko razloga:
- stalno visoka nezaposlenost, koja obeshrabruje ljude čak i da traže posao
- slabi sistemi podrške, kao što su nedostatak vrtića ili tradicionalne društvene norme koje ometaju zapošljavanje žena
- nedostatak kvalitetnih poslova koji zadovoljavaju potrebe i očekivanja radnika
- neusklađenost između veština i potreba tržišta rada, tako da ljudi, uprkos svom obrazovanju, ne mogu da pronađu posao
"Decenije visoke nezaposlenosti stvorile su uverenje da je traženje posla uzaludno. Ljudi prestaju da traže, iako bi radili kada bi im se pružila prilika", objašnjava Dorotea Šmit-Klau iz Međunarodne organizacije rada (MOR).
Dostupni, ali ne traže posao
Druga najveća grupa u višku radne snage su ljudi koji bi mogli da rade, ali ne traže posao. Njihov udeo varira od samo 0,3 odsto u Češkoj do čak 12,3 odsto u Turskoj. Italija (6,6 odsto) i Švedska (4,4 odsto) takođe imaju visoke udele, dok Španija ima samo 2,8 odsto, iako prednjači u EU po nezaposlenosti.
Nedovoljno zaposleni, sa skraćenim radnim vremenom
Veliki problem u nekim zemljama su ljudi koji rade skraćeno radno vreme, ali žele više sati. Najviše stope su u Holandiji (5,1 odsto), Finskoj (4,8 odsto) i Irskoj (4,7 odsto), a visoke stope su zabeležene i u Švajcarskoj, Turskoj i Španiji.
Kada nezaposlenost čini samo trećinu problema
U nekim zemljama, nezaposlenost čini samo trećinu ukupnog viška radne snage.
To je slučaj u Holandiji, Turskoj (33 odsto), Irskoj i Švajcarskoj (36 odsto).
Drugim rečima, veliki broj ljudi bez posla nije obuhvaćen ni standardnim stopama nezaposlenosti, što potvrđuje koliko je važno sagledati širu sliku, piše Euronews.
(EUpravo zato/Euronews)