Poslovno raspoloženje među nemačkim kompanijama blago se poboljšalo u avgustu, pokazuje istraživanje objavljeno u ponedeljak, prkoseći nizu negativnih vesti dok se najveća ekonomija Evropske unije bori sa trajnom stagnacijom, trgovinskim tenzijama i potencijalnim merama štednje.
Indeks poslovne klime u Nemačkoj, pažljivo praćena anketa koju sprovodi minhenski Ifo institut, porastao je ovog meseca na 89,0 sa 88,6 u julu. Ovaj rast, koji je premašio očekivanja analitičara od 88,7, potiče iz optimističnijih očekivanja u vezi sa prihodima u narednih šest meseci, koja su nadjačala nešto sumornije viđenje trenutne situacije, prenosi Euractiv.
Istraživanje dolazi u trenutku sve većeg straha da su nemačke firme optimističnije u vezi sa izgledima zemlje nego što to ekonomski podaci opravdavaju, s obzirom da američke carine i sve oštrija konkurencija iz Kine predstavljaju ozbiljnu pretnju za nemačke izvoznike, posebno za vodeći automobilski sektor.
Prošle nedelje, nemački Savezni zavod za statistiku objavio je da se BDP Nemačke smanjio za 0,3 posto u drugom kvartalu ove godine, što je revizija naniže u odnosu na prošlomesečnu preliminarnu procenu pada od 0,1 posto. Privreda zemlje stagnira još od 2019. godine i očekuje se da će ostati ravna i tokom 2025. što Nemačku svrstava među najgore performere među razvijenim ekonomijama sveta.
Ipak, ankete sugerišu da su firme optimističnije nego što bi to podaci opravdavali.
"Nije jasno odakle dolazi ovaj optimizam. Teško je videti kako će se Nemačka izvući iz ove, naizgled beskonačne, stagnacije do kraja godine", napisao je u ponedeljak Karsten Brzeski, šef makroistraživanja u ING-u.
Brzeski je sugerisao da bi "izvanredno" samopouzdanje firmi moglo biti rezultat potcenjivanja uticaja novih tarifa Donalda Trampa ili precenjivanja efekata najavljene fiskalne stimulacije koju je obećao Fridrih Merc.
U prilog toj tezi, ministar finansija Lars Klingbeil je prošle nedelje pozvao kolege ministre da pripreme planove za smanjenje potrošnje za više od 30 milijardi evra iz budžeta za 2027, što je jednako 1 posto ukupne savezne potrošnje zemlje.
U pismu koje je video Rojters, Klingbeil je naveo da su uštede neophodne da bi se nadoknadilo značajno povećanje ulaganja u infrastrukturu i odbranu planirano za budžet naredne godine, što bi moglo utrostručiti troškove zaduživanja i podići investicije na rekordne nivoe.
"Trenutna politička debata u Nemačkoj o mogućim merama štednje mogla bi da potkopa, makar psihološki, efekat najavljene fiskalne stimulacije za infrastrukturu i odbranu," rekao je Brzeski, dodajući da će verovatne budžetske restrikcije naterati domaćinstva i preduzeća da "obuzdaju" potrošnju i ulaganja.
Pored fiskalnih i trgovinskih briga, jačanje evra dodatno pogoršava situaciju nemačkih izvoznika jer podiže cenu robe iz EU u poređenju sa kineskim i američkim konkurentima. Vrednost evra porasla je za 13 posto u odnosu na američki dolar i 11 posto u odnosu na kineski juan od januara.
Odložene carine
Još važnije je to što i dalje nije jasno kada će nemački izvoznici automobila, industrijska okosnica zemlje, početi da imaju koristi od dogovorene ravne carine od 15 posto, koju su prošlog meseca usaglasili Brisel i Vašington. Trenutno, američka carina za uvoz nemačkih automobila iznosi 27,5 posto.
SAD su najvažnije tržište za nemački izvoz automobila, sa 450.000 vozila u vrednosti od 21,5 milijardi evra izvezenih prošle godine, prema podacima američkog Ministarstva trgovine.
Zajednička izjava EU i SAD o takozvanom "okvirnom" dogovoru, objavljena prošle nedelje, navodi da će američke carine na automobile biti smanjene "od prvog dana istog meseca" kada Brisel predstavi zakon koji ukida carine na sve američke industrijske proizvode i niz prehrambenih proizvoda iz SAD-a.
Nemačko automobilsko udruženje VDA istaklo je da je "od presudnog značaja" da Brisel "deluje brzo" kako bi se smanjile carine iako je upozorilo da bi i carina od 15 posto i dalje predstavljala "opterećenje" za nemačku auto-industriju. Pre Trampovog povratka u Belu kuću u januaru, evropski proizvođači automobila suočavali su se sa američkom carinom od samo 2,5 posto.
Evropska komisija, koja vodi trgovinsku politiku EU, izgleda da ozbiljno shvata zabrinutost proizvođača automobila.
"Naša čvrsta namera je da predstavimo ove zakonske predloge i pokrenemo proceduru još ovog meseca. Verujem da je to dobra vest za našu auto-industriju, koja je u poslednjih nekoliko meseci gubila mnogo novca," rekao je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič prošle nedelje.
Viši zvaničnik Komisije kasnije je pojasnio da predloženi zakoni neće morati da budu odobreni od strane zemalja članica EU ili Evropskog parlamenta pre nego što SAD smanje carine na automobile.
"Dovoljno je samo da predlog bude podnet, to je ono što pokreće SAD da deluju. Dakle, važan je naš ulaz, ne naš izlaz," rekao je zvaničnik.
(EUpravo zato.rs)