Velike multinacionalne kompanije, pa čak i ključni igrači u e-trgovini, prošle nedelje smanjile su prodajne ciljeve, upozorile na otpuštanja i revidirale svoje poslovne planove, dok su velike ekonomije revidirale izglede za rast usred sumornih podataka.
Dok se financijska tržišta klade da će se SAD i Kina povući iz sveopšteg trgovinskog rata i da će Tramp sklapati sporazume kako bi izbegao veće tarife drugima, sama neizvesnost o tome gde će to završiti postala je glavni faktor otpora.
"Američka carinska politika ozbiljan je negativan šok za svet u bliskoj budućnosti", rekla je za Rojters Isabel Mateos i Lago, glavna ekonomistkinja grupe u francuskoj banci BNP Paribas.
"Završetak američkih tarifa mogao bi i dalje biti i na višem nivou nego što se pre mislilo", rekla je o opštim američkim tarifama koje su trenutno postavljene na početni nivo od 10%, uz više, sektorske carine na proizvode poput čelika, aluminijuma i automobila.
Peking je u petak izjavio da procenjuje ponudu Wašingtona za razgovore o američkim tarifama od 145%, na šta je odgovorio sa 125% carina.
Trampova administracija takođe je nagovestila da je blizu dogovora sa zemljama uključujući Indiju, Južnu Koreju i Japan kako bi se izbegle dalje tarife u nadolazećim nedeljama.
U međuvremenu, kompanije poput švedskog proizvođača kućnih aparata Electrolux smanjile su svoje izglede, dok su Volvo Cars, proizvođač kompjutera i sličnih uređaja Logitech, kao i div pića Diageo odustali od svojih ciljeva zbog neizvesnosti.
Prošlonedeljno uklanjanje "de minimis" bescarinskog tretmana za pakete e-trgovine vredne manje od 800 dolara za proizvode iz Kine težak je udarac za mnoge manje igrače.
"Idemo s nule na 145%, što je zaista neodrživo za kompanije i neodrživo za kupce", rekla je Sindi Alen, izvršna direktorka Trade Force Multipliera, globalne konzultantske kompanije za trgovinu.
Kako je kazala, primetila je da dosta malih i srednjih preduzeća odlučuje da potpuno izađe s tržišta.
Izgledi za carine podstakli su Japansku centralnu banku da prošle nedelje smanji svoje prognoze rasta, dok su prognostičari u snižavanju izgleda rasta za Holandiju i region Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) naveli trgovinske napetosti.
Dok službene mere aktivnosti u vodećim ekonomijama još uvek sustižu pesimistično raspoloženje, ono se pojavljuje u pomno praćenim anketama menadžera nabavke u fabrikama širom sveta.
Aktivnost kineskih fabrika smanjila se najbržim tempom u 16 meseci u aprilu, pokazalo je jedno takvo istraživanje prošle nedelje, dok je slično stiglo iz Velike Britanije pokazalo da se britanski fabrički izvoz prošli mesec smanjio najvećim tempom u gotovo pet godina.
Ekonomisti su brzo upozorili da bi snažniji izgledi iz Nemačke usmerene na izvoz mogli biti uglavnom posledica toga što su fabrike unapred opskrbljivale poslovanje kako bi ga izbacile iz vrata pre nego što su tarife stupile na snagu.
"To znači da bi u dolazećim mesecima moglo doći do negativne reakcije", upozorio je Cirus de la Rubia, glavna ekonomistkinja u Hamburg Commercial Bank AG.
Međutim, iako je "avansno" snabdevanje možda pomoglo Indiji da u aprilu dostigne 10-mesečni maksimum rasta proizvodnje, analitičari su primijetili da bi zemlja - koja se suočava s nižim tarifama od Kine i prema kojoj je Apple preusmjerio deo proizvodnje - mogla na kraju biti pravi pobednik.
"Indija je u dobroj poziciji da bude alternativa Kini kao dobavljač robe SAD-u u neposrednom roku", rekla je ekonomistkinja za tržišta u razvoju Šilan Šah iz Capital Economicsa, predviđajući da će kaznene tarife za Kinu "ostati".
Zasad većina ekonomista Trampov tarifni manevar naziva "šokom potražnje" za svetsku ekonomiju koji će, poskupljujući uvoz za američka poduzeća i potrošače, smanjiti aktivnost drugde.
Pozitivna strana ovoga mogla bi biti smanjenje inflatornih pritisaka i time dati centralnim bankama drugde veći prostor za podsticanje privrede smanjenjem kamatnih stopa - nešto što Banka Engleske ove nedelje navodno koristi.
Ipak, ono što tek treba videti jeste da li će Trampov pokušaj ponovnog uravnoteženja trgovinskog sistema u korist Amerike konačno podstaknuti druge da obnove sopstvene ekonomije: na primer, ako Kina krene s povećanjem podsticaja za svoju domaću ekonomiju ili ako zemlje evrozone uklone prepreke koje još uvek koče njihovo jedinstveno tržište.
(M.A./EUpravo zato/seebiz.eu)