Stanovanje, voda, struja i gas činili su najveći deo potrošnje domaćinstava u EU.
U 2022. godini, skoro četvrtina ukupne potrošnje domaćinstava (24,1%) bila je za podmirenje ovih osnovnih potreba, što jasno ukazuje u kakvom položaju se nalaze oni koji od minimalne zarade odvajaju za stanarinu i račune.
Ova proporcija značajno varira između evropskih zemalja i, što je još važnije, u zavisnosti od nivoa prihoda u svakoj zemlji.
Naročito su pod velikim pritiskom osobe koje zarađuju minimalnu platu, jer one izdvajaju veći deo svog prihoda na stan i režije.
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) saopštila je da u 14 država članica EU zakup za nekretninu sa najviše dve spavaće sobe opterećuje 35 odsto prihoda radnicima koji primaju zakonom propisani minimalac.
Ove godine u proseku, radnici na minimalcu troše 45 odsto svoje zarade samo na stambeno zbrinjavanje, što ilustruje veliki finansijski teret kojim troškovi stanovanja opterećuju osobe sa niskim primanjima u ovim zemljama.
"Milioni zaposlenih ljudi u većini država članica ogroman deo njihovih plata troše na račune i kirije samo da bi zadržali krov nad glavom", rekla je generalna sekretarka ETUC Ester Linč.
Minimalac ide od 477 do 2.571 evra
Među 14 zemalja uključenih u istraživanje, zakonom propisane minimalne zarade kretale su se od 477 evra u Bugarskoj do 2.571 evra u Luksemburgu.
Samo šest od ovih zemalja ima minimalnu platu iznad 1.000 evra, dok tri zemlje prelaze 2.000 evra: Luksemburg, Irska i Holandija.
Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska nemaju nacionalnu zakonsku minimalnu platu.
Prosečna kirija u 14 zemalja je 600 evra
Zakup za nekretninu sa najviše dve spavaće sobe kretao se od 215 evra u Bugarskoj do 1.340 evra u Luksemburgu, dok je prosek u 14 zemalja 599 evra.
U sedam zemalja, prosečna kirija je bila ispod 400 evra, uključujući Bugarsku (215 evra), Rumuniju (277 evra), Hrvatsku (311 evra), Grčku (344 evra), Slovačku (371 evra), Estoniju (387 evra) i Portugal (391 €).
S druge strane, prosečna kirija je premašila 1.000 evra u tri zemlje Luksemburgu, Irskoj i Holandiji, dok je u Francuskoj bila 618 evra i u Španiji 578 evra.
Proračuni zakupnine su zasnovani na podacima Eurostata za 2022, shodno inflaciji.
Deo minimalne zarade potrošen na kiriju
Deo prihoda od minimalne zarade potrošen na zakupninu nudi vredan uvid u finansijski teret koji renta stavlja na osobe sa niskim primanjima. Među 14 zemalja, ovaj procenat se kretao od 35% u Francuskoj do 56% u Holandiji. U proseku, radnici sa minimalnom platom u ovim zemljama troše 45% ili 46% svog prihoda na kiriju, u zavisnosti od korišćenog metoda obračuna.
Pored Holandije, gde taj udeo dostiže 56%, renta troši preko 50% minimalnog prihoda i u Irskoj (55%) i Luksemburgu (52%).
Francuska ima najniži udeo od 35%, što znači da renta čini otprilike trećinu minimalnih primanja radnika.
Hrvatska (37%) i Grčka (38%) slede blisko iza Francuske po nižim odnosima rente i prihoda za osobe koje zarađuju minimalnu platu.
U Bugarskoj, gde su i minimalne plate i stanarina najniže, radnici i dalje troše značajnih 45% svog prihoda na kiriju. U Španiji je ovaj udeo na sličan način visok i iznosi 44%.
Cena zakupa je zasnovana na nacionalnim prosecima; međutim, situacija može biti još izazovnija u velikim gradovima i glavnim oblastima, gde je koncentrisana većina poslova.
"Uprkos tome što plaćaju visoke kirije uz niske plate, njihov smeštaj je često potpuno neadekvatan, što njih i njihove porodice izlaže lošim zdravstvenim uslovima", rekla je Ester Linč.
Ona je dodala da su neki primorani da spavaju na kauču u stanovima svojih prijatelja, da nastave da žive sa roditeljima kada je to moguće, dok najekstremniji sučajevi spavaju u svojim kolima.
Koliko Evropljani troše na stanovanje i račune?
U 2022. godini, Slovačka je bila na vrhu liste, sa preko 30% troškova domaćinstava namenjenih za stanovanje, vodu, struju, gas i druge režije.
Finska i Danska su je sledile, sa domaćinstvima koja troše 29,6% i 29,1%, na stambene i komunalne usluge.
Nasuprot tome, Malta (13,9%) i Hrvatska (14,9%) izdvajaju znatno manji deo svojih troškova za stanovanje i komunalije.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)