Iako su aktuelni rast troškova života, kao i rastuća inflacija i veće kamatne stope donekle delovale kao deflatori, nekoliko evropskih zemalja i dalje je tokom prošle godine beležilo više cene stanova po kvadratnom metru.
Prema studiji Deluxe Holiday Homes koja koristi podatke Banke međunarodnih poravnanja (BIS) i sajta Numbeo, Srbija zauzima prvo mesto po najvećem rastu cena stanova od 2023. do 2024.
Litvanija je na drugom mestu, a Rumunija na trećem.
Malta i Španija takođe su zabeležile značajno povećanje cena stanova u poslednjih godinu dana.
Iako je Srbija zabeležila najveći rast cena stanova tokom godine, Švajcarska je i dalje zadržala najvišu cenu kvadratnog metra, od 18.781 evra, ali i najviši prosečni prihod i troškove života.
S druge strane, Grčka ima najnižu cenu po kvadratnom metru od 2.899 evra.
Cene stanova u Srbiji
U Srbiji su cene stanova po kvadratnom metru porasle za 82,66 odsto od 2023. do 2024. godine, na oko 3.721 evro.
Međutim, prosečna primanja nisu ispratila taj rast i iznosila su u proseku 764 evra mesečno. Ipak, troškovi života su relativno niski u Srbiji i iznose 641 evra mesečno, što može donekle ublažiti eksponencijalni rast cena stanova, prenosi Euronews.
Jedan od glavnih razloga za snažan rast cena stanova u Srbiji je to što su kamate na stambene kredite i dalje prilično niske. Takođe, dosta se ulaže u imovinu građana koji pokušavaju da svoju deviznu štednju usmere u ovaj sektor.
Ovo je često jedan od najisplativijih načina za ulaganje u Srbiji, jer devizna štednja zarađuje vrlo malo u bankama. S druge strane, fluktuacije kursa i dalje predstavljaju veliku pretnju.
Direktno ulaganje u srpske nekretnine takođe ima smisla za ljude koji rade na netradicionalnim ili fleksibilnim poslovima, jer bez stalnog zaposlenja nemaju velike šanse da dobiju bankarske stambene kredite. Nedostatak drugih pogodnih investicionih mogućnosti takođe je doveo do dodatnog interesovanja za sektor nekretnina.
Veliki broj jeftinijih građevinskih i infrastrukturnih opcija u predgrađima i na periferiji gradova takođe je značio da nije potreban preveliki kapital da biste postali početni investitor u nekretnine u Srbiji.
Rat Rusije i Ukrajine je takođe doveo do velikog priliva ruskih i ukrajinskih građana u Srbiju, a oni obično plaćaju više kirije, što dovodi do toga da stanodavci često iseljavaju stare stanare kako bi smestili bolje platiše.
Litvanija
Cene stanova u Litvaniji su porasle za 75,78 odsto od 2023. do 2024. na 4.841 dolar, pri čemu su troškovi života u proseku bili nešto veći nego u Srbiji i iznosili su 828 dolara mesečno. Međutim, prosečne plate su bile skoro duplo veće od srpske stope i kretale se oko 1.624 dolara mesečno.
Iako su cene nekretnina u Litvaniji u poslednje vreme i dalje rasle, čini se da se ova inflacija još uvek nije previše prelila na troškove života, u poređenju sa ostatkom Evrope.
Cene stanova u Litvaniji su porasle iz više razloga u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od glavnih faktora je relativno snažan rast plata u pojedinim sektorima.
U zemlji su takođe značajno porasli troškovi građevinskog materijala, kao i cena rada. U poslednjih nekoliko godina, mnogo više IT kompanija i kompanija iz drugog sektora postavilo je baze u Viljnusu i drugim većim gradovima, zbog relativno jeftinih operativnih troškova. Kao rezultat toga, došlo je do priliva zaposlenih i njihovih porodica koje traže stanove u tim područjima.
Tokom pandemije i kasnije, nekoliko litvanskih prodavaca nekretnina, za razliku od svojih zapadnoevropskih kolega, odlučilo je da sačeka pad, umesto da snizi cene.
Slično tome, tržište stambenog razvoja je takođe bilo značajno aktivno, dok je potencijalnim kupcima nudilo dodatne pogodnosti. Kao takva, zemlja je ipak uspela da izađe iz pandemije sa relativno jakim tržištem nekretnina.
Rumunija
Na trećem mestu je Rumunija, sa skokom cena stanova od 74,50 odsto, sa 3.185 dolara po kvadratnom metru. Međutim, troškovi života su i dalje bili znatno niski u poređenju sa stanovnicima zapadnoevropskih zemalja od 679 dolara. S druge strane, prosečan prihod je takođe bio umereno nizak i iznosio je 1.093 dolara.
Cene stanova u Rumuniji su zabeležile veliki porast u poslednjih nekoliko godina zbog povećane potražnje i nedostatka novih stanova. Ovo je uglavnom bilo zbog viših troškova izgradnje, kao i nedostatka radne snage i fiskalnih mera.
Porast razvoja infrastrukture u poslednjih nekoliko godina i rast plata donekle su doveli do povećanja potražnje u sektoru nekretnina u poslednje vreme.
Malta
Cene stanova na Malti su rasle relativno sporijim tempom od gore navedenih zemalja od 2023. do 2024. godine, na 47,54%, pri čemu je cena kvadratnog metra bila 3.700 dolara ili 3.397 evra. Međutim, Malta je takođe imala relativno visoke troškove života od 1.000 dolara ili 918 evra mesečno, dok su prosečni prihodi ostali samo malo ispred troškova od 1.257 evra mesečno.
Ovo bi moglo odražavati rastuću potražnju za imovinom na Mediteranu, imajući u vidu značajne poreske i zakonske promene u poslednje vreme u ključnim evropskim zemljama kao što su Velika Britanija i Francuska.
Ovo je dovelo do toga da pojedinci sa većim neto vrednostima iz ovih zemalja otvaraju svoje baze u drugim evropskim zemljama sa prihvatljivijim propisima kao što su Malta ili Italija.
Veličina zemlje i relativno visoka populacija takođe su doveli do velike potražnje i za zemljištem i za stanovima, što je dodatno povećalo cene. Zbog nekoliko dostupnih stanova koji se iznajmljuju u kratkoročni zakup za potrebe visokog turizma u zemlji, broj stanova za lokalno stanovništvo se dodatno smanjio. Ovo zauzvrat takođe doprinosi porastu cena.
Španija
Španija je rangirana na petom mestu, sa povećanjem cena stanova od 44,34 odsto, na 6.139 dolara ili 5.637 evra u prošloj godini. Troškovi života su i dalje ostali prilično niski i iznosili su 828 dolara ili 760 evra, što je skoro na nivou istočnoevropskih ekonomija, uprkos relativno jačoj ekonomiji Španije i snažnom turističkom sektoru.
Prosečne plate su i dalje bile visoke na 2.212 evra, što ukazuje da je zemlja možda na dobrom putu da se oporavi od udaraca pandemije.
Ključni razlog za skok cena stanova u Španiji je to što se veliki deo raspoloživih stanova nalazi u oblastima koje se smatraju turističkim. Među njima su gradovi San Sebastijan, Madrid, Valensija, Barselona, Palma, Alikante i Kosta del Sol.
Kao rezultat toga, kao i na Malti, nekolicinu tamo dostupnih stanova zauzimaju iseljenici ili ih koriste za kratkoročno iznajmljivanje, ostavljajući lokalno stanovništvo da plaća više cene za manju količinu.
Oporavak sektora nekretnina u poslednjih nekoliko godina, kao i procvat turizma i povratak na putovanja nakon pandemije, takođe su doprineli tome.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)