Kina je zapretila Evropskoj uniji da će uvesti kontramere kao odgovor na planove Brisela da zaštiti svoje tržište od naglog porasta jeftinog kineskog uvoza.
Brisel priprema novi snažan mehanizam za odbranu tržišta uprkos pregovorima koji su u toku, a cilj je da se uravnoteži trgovinska razmena. Kineski ambasador pri EU, Cai Run, izjavio je da će Peking uzvratiti ako Unija preduzme jednostrane korake protiv kineskih interesa, piše Euronews.
Evropska komisija radi na novom mehanizmu za zaštitu trgovine, takozvanom "kil sviču". Ovaj instrument bi mogao da blokira pristup kineskih kompanija evropskom tržištu u slučaju da agresivna trgovinska politika Pekinga izazove ozbiljne poremećaje.
"Kina se protivi politizaciji ekonomskih i trgovinskih pitanja, kao i proširivanju pojma bezbednosti izvan razumnih granica i primeni jednostranog pritiska", rekao je Cai i dodao: "Ako EU bude insistirala na restriktivnim i diskriminatornim merama protiv Kine, Kina će morati da preduzme protivmere kako bi odlučno zaštitila svoje interese".
Evropska unija se suočava sa rekordnim trgovinskim deficitom sa Kinom, koji iznosi milijardu evra dnevno. Zbog toga Brisel želi da zaštiti svoje tržište od jeftinog uvoza, koji je, prema podacima kineske carine, tokom poslednjih godinu dana porastao za 25 odsto.
Lideri EU su prošlog oktobra zadužili Evropsku komisiju da razvije instrument koji bi mogao brzo da se aktivira protiv zemalja čiji politički ili ekonomski potezi izazivaju ozbiljne posledice po evropsko tržište.
Francusko-nemačka inicijativa direktno pogađa kineske interese
Evropski komesar za trgovinu, Maroš Šefčovič, rekao je poslanicima Evropskog parlamenta da bi ovaj instrument trebalo da bude predstavljen do kraja godine. On će omogućiti Uniji da reaguje znatno brže, pa čak i da ograniči izvoz u EU. Šefčovič je istakao da će cilj biti "zemlje koje se prema nama ponašaju nepošteno ili nanose štetu evropskim interesima".
Iako je formalno osmišljen tako da može da se primeni na bilo koju državu, ovaj instrument direktno pogađa kineske interese. Peking se, naime, u velikoj meri oslanja na 450 miliona evropskih potrošača za plasman svojih viškova proizvodnje. Uvođenje ovog mehanizma početkom oktobra pokrenule su Francuska i Nemačka. Sve države članice EU sada beleže trgovinski deficit sa Pekingom, a kineski uvoz ugrožava čitave industrijske sektore.
Pregovori i paralelne mere
Francusko-nemački predlog stigao je usred pregovora Brisela i Pekinga o uravnoteženju trgovinskih odnosa, koji su počeli u junu. Ovaj potez usledio je i samo nekoliko dana pre nego što je Evropska komisija 9. oktobra postigla dogovor o smanjenju uvoza kineskih hibridnih automobila u EU.
Nakon dogovora o automobilima, razgovori su nastavljeni na tehničkom nivou, a Brisel se nada da će slične sporazume postići i u drugim sektorima. Novi sastanak Šefčoviča i kineskog ministra trgovine Vang Ventaoa planiran je za mart 2027. godine.
Zbog hitnosti situacije, lideri EU zatražili su od Komisije da uvede mere, uključujući kvote i carine, na kineski uvoz u hemijskoj i mašinskoj industriji. Pritisak na evropsko tržište stvara ozbiljne probleme domaćim proizvođačima. Šefčovič je više puta naglasio da je pitanje trgovine sa Kinom postalo jedno od najvažnijih političkih pitanja u Evropi zbog hiljada ugroženih radnih mesta i da građani imaju velika očekivanja od Unije.
Uprkos pregovorima koji traju od juna, Komisija je nastavila da uvodi dodatne carine na kinesku robu. Pojedinačne istrage o različitim proizvodima pokazale su da kineski proizvođači imaju koristi od nepoštenih cena ili državnih subvencija.
Ovo nije prvi put da Kina preti Uniji protivmerama. Slično je reagovala i na Zakon o ubrzanju industrijskog razvoja (Industrial Accelerator Act), o kojem trenutno raspravljaju zakonodavna tela EU. Ovaj zakon takođe je usmeren na Peking, iako se Kina u njemu direktno ne pominje, a predviđa ograničavanje pristupa javnim nabavkama u EU i postavljanje strogih uslova za investicije.
(EUpravo zato/Index.hr)