- Zapadni Balkan beleži rast, a Svetska banka za 2026. prognozira prosečnih 3,1 odsto, ali upozorava da to ne znači veću konkurentnost.
- Glavni problem je slaba izvozna baza: samo oko trećine novih izvoznika opstane prvu godinu, a tek 1 do 4 odsto do pete.
- Za dugoročni napredak potrebni su veća produktivnost, manje administrativnih prepreka i jače domaće kompanije i regionalno tržište.
Ekonomije Zapadnog Balkana nastavljaju da rastu uprkos nepovoljnim međunarodnim okolnostima, ali stabilne stope rasta ne znače nužno i da region postaje ekonomski konkurentniji. Svetska banka procenjuje da će šest ekonomija Zapadnog Balkana u 2026. godini ostvariti prosečan rast od 3,1 odsto, u odnosu na 2,6 odsto prošle godine.
Ključno pitanje, međutim, nije samo koliko će ekonomije regiona rasti, već na čemu će se taj rast zasnivati. Oslanjanje na domaću potrošnju, javne investicije i strani kapital može da podstakne privrednu aktivnost, ali ne garantuje veću produktivnost, snažnije domaće kompanije i dugoročnu konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu.
Svetska banka u jesenjem izveštaju o ekonomijama Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije upozorava da će rast i dalje podsticati potrošnja i investicije.
Za 2027. godinu prognozira ubrzanje na 3,4 odsto, a isti tempo očekuje i u 2028. godini. To je pozitivan signal, ali ne i garancija da se smanjuje razvojni jaz u odnosu na Evropsku uniju.
Privredni rast ne podrazumeva automatski i jačanje konkurentnosti ekonomije. Potrošnja može da podstakne trgovinu i uslužne delatnosti, javne investicije da povećaju tražnju, a strani kapital da doprinese otvaranju novih radnih mesta.
Ipak, dugoročni razvoj zahteva više od toga, jačanje domaćih kompanija, ulaganje u nove tehnologije i razvoj proizvoda i usluga koji mogu da pronađu svoje mesto na međunarodnom tržištu.
Da Zapadni Balkan nije izvan međunarodnih trgovinskih tokova, pokazuju i podaci Svetske banke. Trgovina robom i uslugama dostigla je 107 odsto regionalnog BDP-a u 2025. godini, čime je premašila prosek Evropske unije od 90 odsto. Posebno je značajan rast izvoza usluga, čiji je obim u poslednjih 15 godina povećan četiri puta. Ipak, visok nivo trgovinske otvorenosti ne znači nužno i da region ima dovoljno snažnu i održivu izvoznu bazu.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Ipak, visoka otvorenost ekonomije ne znači automatski i snažnu izvoznu bazu. Prema proceni Svetske banke, samo oko trećine novih izvoznih poduhvata kompanija iz regiona opstane tokom prve godine, dok tek između jedan i četiri odsto uspe da dočeka petu godinu.
To je možda i najvažniji pokazatelj problema. Nije dovoljno da kompanija jednom pronađe kupca u inostranstvu ili isporuči jednu veću narudžbinu. Za stvarnu konkurentnost potrebno je godinama održavati kvalitet, cene, rokove isporuke i sposobnost prilagođavanja zahtevima kupaca. Za to su potrebni kapital, produktivnost, stručni zaposleni, pouzdani dobavljači i predvidivo poslovno okruženje.
Izvoznici pritom imaju važnu ulogu i na domaćem tržištu rada. Svetska banka navodi da kompanije koje učestvuju u međunarodnoj trgovini zapošljavaju većinu radnika u prerađivačkoj industriji i da su po pravilu veće i nude bolje plate od preduzeća koja posluju pretežno na domaćem tržištu. Drugim rečima, izvoz nije samo način povećanja prihoda kompanija, već i jedan od preduslova za stvaranje kvalitetnijih radnih mesta.
Jedna od prepreka konkurentnosti ne nalazi se nužno na granici. Svetska banka upozorava na troškove koji nastaju zbog administrativnih postupaka, dozvola, ponovljenih inspekcija, sertifikacije i različitih pravila za poslovanje u pojedinim zemljama.
Prosečne carine na uvoz robe u region iznose oko šest odsto, dok necarinske mere stvaraju dodatne troškove od približno deset odsto. U pojedinim poljoprivredno-prehrambenim sektorima oni prelaze 20 odsto, a ograničenja u prekograničnom pružanju usluga dostižu procenjenih 29 odsto.
Ove prepreke povećavaju troškove poslovanja kompanija, od uvoza komponenti do administrativnih procedura i ponovljenih kontrola, čime otežavaju konkurisanje na međunarodnom tržištu.
Prema proceni Svetske banke, uklanjanje polovine preostalih prepreka uvozu moglo bi da poveća BDP regiona do 12,5 odsto u srednjem roku. Reč je o simulaciji mogućih efekata reformi, a ne o prognozi rasta, koja ukazuje na ekonomski potencijal uklanjanja regulatornih i administrativnih prepreka.
Rešenje pritom nije jednostavno ukidanje regulative. Potrebni su predvidljiviji postupci, digitalizacija, inspekcije zasnovane na proceni rizika, kao i priznavanje usklađenih standarda i kvalifikacija. Za kompanije koje posluju na više tržišta, razlike u administrativnim procedurama mogu biti jednako važne kao i razlike u poreskim stopama.
Zapadni Balkan godinama je bio privlačan investitorima zbog nižih troškova rada, geografskog položaja i blizine evropskom tržištu. Takva prednost može biti korisna u početnoj fazi industrijskog razvoja, ali teško može da bude temelj dugoročne konkurentnosti.
Kako plate rastu, stanovništvo stari, a broj raspoloživih radnika se smanjuje, model koji se oslanja na jeftinu radnu snagu postaje sve manje održiv. Ako kompanije ne povećavaju produktivnost, rast troškova rada postepeno umanjuje njihovu cenovnu prednost. Istovremeno, zemlje koje ulažu u tehnologiju, automatizaciju, istraživanje i razvoj mogu da proizvode više uz manje resursa i da se takmiče kvalitetom, a ne samo cenom.
To ne znači da region mora da odustane od proizvodnje ili stranih ulaganja. Naprotiv, portal bankar.me piše da bi cilj trebalo da bude postepeno usmeravanje postojeće industrijske baze ka složenijim proizvodima i uslugama. U automobilskoj industriji, na primer, postoji razlika između pogona koji obavlja jednostavnu montažu i kompanije koja razvija komponente, softver ili inženjerska rešenja.
U uslužnim delatnostima razlika je između pružanja standardizovanih usluga i razvoja specijalizovanih digitalnih, finansijskih ili poslovnih rešenja za međunarodne klijente. Takav pomak ne događa se sam od sebe. Potrebna su ulaganja u obrazovanje i veštine, bolja saradnja univerziteta i kompanija, dostupniji kapital za rast preduzeća i stabilnija pravila poslovanja. Strani investitor može da otvori fabriku, ali bez domaćih dobavljača, stručnjaka i preduzetnika koji mogu da razvijaju sopstvene proizvode, efekat na ostatak ekonomije ostaje ograničen.
Dodatni izazov predstavlja veličina pojedinačnih tržišta. Zemlje regiona pojedinačno imaju ograničenu tražnju i relativno mali broj kompanija koje mogu samostalno da finansiraju veća ulaganja u razvoj i tehnologiju.
Zato je regionalna integracija mnogo više od političkog projekta. Usklađivanje pravila, priznavanje standarda i smanjivanje prepreka za prekogranično poslovanje mogli bi kompanijama da omoguće da region posmatraju kao jedinstveno, šire tržište, a ne kao šest odvojenih administrativnih sistema. Veće tržište olakšava postizanje ekonomije obima, privlačenje kapitala i razvoj lanaca dobavljača.
Regionalno povezivanje moglo bi da omogući kompanijama da prerastu lokalno tržište i postanu značajniji izvoznici. Za to je, međutim, potrebno da se države ne nadmeću isključivo visinom subvencija i podsticaja za privlačenje investitora, već da stvaraju uslove za dugoročni razvoj privrede.
Zapadni Balkan ne mora da bira između stranih investicija i domaćih kompanija već da ih poveže. Strani kapital može da donese tehnologiju, znanje i pristup tržištima, ali njegov dugoročni efekat zavisi od toga koliko će domaća preduzeća, dobavljači i stručnjaci biti uključeni u razvoj novih proizvodnih i uslužnih delatnosti.
Ključni izazovi ostaju povećanje produktivnosti, jačanje izvoza i razvoj kompanija koje mogu da opstanu na međunarodnom tržištu i bez oslanjanja na jeftinu radnu snagu i državne podsticaje.
(EUpravo zato.rs)