Poslanici Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu nisu saglasni oko toga kako bi u budućoj industrijskoj politici EU trebalo definisati princip "Made in Europe". Rasprava dolazi uoči važnih razgovora o Zakonu o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act), a stavovi najveće poslaničke grupe mogli bi biti ključni za konačno usvajanje zakona.
U središtu spora nalazi se pitanje koje bi zemlje mogle da budu deo takozvanog "kluba Made in Europe", što bi im omogućilo povoljniji pristup evropskim javnim nabavkama i subvencijama.
Španski poslanici zalažu se za stroža pravila. Prema njihovom predlogu, zemlje koje nisu članice EU morale bi posebno da ispune određene uslove kako bi dobile privilegovan status. Nemačka delegacija, međutim, podržava otvoreniji model, prema kojem bi određene partnerske zemlje automatski bile uključene, osim ako EU naknadno odluči da ih isključi.
Evropska komisija trenutno podržava upravo takav pristup. Na listi bi se našle zemlje koje sa EU imaju sporazume o slobodnoj trgovini ili javnim nabavkama, dok bi Komisija imala mogućnost da ih naknadno isključi.
Nemački poslanici predlažu još širu varijantu, nazvanu "Made with Europe". Ona bi, pored članica EU, obuhvatila i blisko povezane zemlje poput Norveške, Islanda, Lihtenštajna i Švajcarske, kao i Veliku Britaniju. U određenim okolnostima status bi mogle da dobiju i druge zemlje obuhvaćene pravilima Svetske trgovinske organizacije o javnim nabavkama.
Različiti stavovi unutar EPP-a odražavaju i različite interese država članica. Španija posebno vodi računa o svojim industrijskim vezama sa Marokom i Turskom, koje imaju važnu ulogu u lancima snabdevanja, naročito u automobilskoj industriji.
Madrid, međutim, strahuje da bi kineske kompanije koje proizvode u tim zemljama mogle preko njih da dođu do evropskih subvencija i ugovora u javnim nabavkama. Zbog toga Španija traži strože kriterijume za uključivanje trećih zemalja.
Nemačka ima drugačiji interes. Berlin upozorava da bi previše restriktivna pravila mogla da poremete postojeće lance snabdevanja i izazovu trgovinske protivmere, posebno Kine. Nemačka automobilska industrija snažno je prisutna na kineskom tržištu, pa tamošnje poslovne veze imaju veliki značaj za nemačke proizvođače.
Neslaganja u Evropskom parlamentu mogla bi da uspore usvajanje zakona. Poslanici bi naredne nedelje trebalo da razmatraju amandmane, dok se glasanje u odborima očekuje početkom decembra, nakon čega bi predlog trebalo da dođe pred plenarni parlament.
Dodatnu prepreku predstavlja različit stav Saveta EU, koji veći značaj pridaje postojećim sporazumima o slobodnoj trgovini i javnim nabavkama, a manje samom principu "Made in Europe".
Zbog različitih pozicija u Parlamentu, Komisiji i Savetu EU sve je neizvesnije da će Zakon o industrijskom ubrzanju biti usvojen do kraja godine.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)