Reč je o sigurnoj alternativi za plaćanje, pa se uvođenje digitalnog evra ne posmatra samo kao tehnološka nadogradnja, već i geopolitička potreba. Evropa je u velikoj meri zavisna od američkih platnih sistema poput Vise i Mastercarda, dok usluge mobilnog plaćanja kao što su Google Pay, Apple Pay i PayPal stvaraju dodatni nivo zavisnosti.
Kako mnogo toga u svetu zavisi od američke administracije i odluka da preko noći promeni trgovinska pravila ili pooštri kontrolu izvoza, nezavisnost sopstvene valute postaje sve važnija.
"Kada bi se sve transakcije u svetu obračunavale u dolarima, a digitalni evro ne bi postojao, to bi ograničilo mogućnost Evropske centralne banke da upravlja sopstvenom valutom", rekao je za DW Bas van Donselar iz konsultantske kompanije PaymentGenes.
S obzirom da se danas trgovina preselila na internet, digitalni evro može da pomogne u efikasnijem upravljanju novčanom masom i zaštiti evra od spoljnih uticaja. Mnoge svetske ekonomije su načinile iskorak, a prednjači Kina sa digitalnim juanom (e-CNY), za koji je od 2020. godine otvoreno više od 230 miliona privatnih i gotovo 19 miliona poslovnih digitalnih novčanika.
Da li je ugrožena stabilnost Evropljana?
Glavni izazov jeste činjenica da digitalni evro neće funkcionisati kao klasičan tekući račun, a kako bi se sprečilo ugrožavanje bankarskog sistema, Evropska centralna banka je isplanirala više zaštitnih mehanizama. Jedan od predloga je ograničenje od 3.000 evra po korisniku, pri čemu bi se svaki iznos iznad tog limita automatski prebacivao na povezani bankovni račun.
Prednost je što digitalni evro ne nosi kamatu, a kompanijama neće biti dozvoljeno da drže velike iznose u digitalnim evrima.
Kako pridobiti banke?
Trgovci danas za svako kartično plaćanje plaćaju provizije koje se kreću između 0,5 i 1,5 odsto, a koje dele banka i pružalac platnih usluga, onog trenutka kada digitalni evro stupi na snagu, ti troškovi će se smanjiti, pa banke upozoravaju da se upravo iz tih naknada finansira razvoj i održavanje platne infrastrukture.
Šta to znači za građane?
Kako bi digitalni evro bio široko prihvaćen, Evropska centralna banka želi da dobije status zakonskog sredstva plaćanja. To znači da bi svaki trgovac koji prihvata kartično plaćanje morao da prihvata i digitalni evro, bez dodatnih troškova za potrošače.
Koji su sledeći koraci?
Iako je do njegove primene ostalo još vremena, Evropski parlament je dao zeleno svetlo za nastavak pregovora sa Savetom Evropske unije i Evropskom komisijom.
Evropske institucije planiraju da pravni okvir usvoje tokom ove godine. Pilot-projekat predviđen je za 2027. godinu, dok bi puna primena digitalnog evra mogla da usledi 2029. godine.
(EUpravo zato/Index.hr)