Komesar EU za trgovinu Maroš Šefčovič se ove nedelje sastaje sa kineskim kolegom, Vang Ventaoom, a glavni zadatak mu je da ojača trgovinsku odbranu bloka od naglog rasta kineskog izvoza.
Nakon većeg zastoja, dve strane ponovo pokreću dijalog. Brisel želi da priliku iskoristi kako bi podstakao Peking na suštinski razgovor, a ne potpuni trgovinski rat.
Lideri EU, koji su se sastali ranije ovog meseca, signalizirali su spremnost da podrže malo ratoborniji pristup predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Ipak, Brisel u pregovorima traži rešenje u kojem bi Kina obuzdala svoj industrijski višak i više se oslanjala na domaću potražnju.
"Dijalog je važan, ali mora da donese rezultate, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman.
"Status kvo nije opcija", dodao je.
Kako prenosi Politiko, trgovinski suficit Kine sa EU dostigao je 360 milijardi evra u 2025. godini i već je 10 odsto iznad prošlogodišnjih brojki.
Azijska ekonomija sada proizvodi skoro trećinu sve robe na svetu.
Višak izvoza stvara ogroman pritisak na evropsku industriju, od proizvođača automobila do hemijske industrije i mašinstva.
Najnoviji podaci pokazuju da je u aprilu gotovo svaki deseti automobil kupljen u Evropi bio kineski brend, dvostruko više nego godinu ranije.
Najveći evropski proizvođač automobila, "Volkswagen", navodno planira da ukine do 100.000 radnih mesta i zatvori četiri fabrike u Nemačkoj, jer kineska konkurencija i skupa tranzicija na električna vozila smanjuju profitne marže.
Predsednik Kine, Si Đinping, nazvao je proizvodnju "temeljem realne ekonomije" i nije pokazao spremnost da se pozabavi onim što Zapad vidi kao prekomernu proizvodnju i nedovoljnu potražnju u Kini.
Dvosmerni pristup Kini
Zato je Brisel smislio dvostruki pristup.
Prvi je jačanje trgovinske zaštite EU. U tom pravcu već su preduzeti koraci, uključujući predloge da se favorizuju lokalni ponuđači u javnim nabavkama i da se kineski tehnološki giganti poput "Huawei"-ja isključe iz strateških telekomunikacionih mreža.
Ipak, Brisel ostavlja otvorena vrata za razgovore, pa je zato organizovana i ova ministarska poseta.
Kineski i evropski zvaničnici su ranije ovog meseca razgovarali o uspostavljanju mehanizma za konsultacije o trgovini i investicijama. Dva zvaničnika Komisije nagovestila su da je EU zainteresovana za tu ideju.
Još nije odlučeno kako bi taj mehanizam izgledao i koliko bi bio obavezujući.
Prethodni dijalog o ekonomiji i trgovini na relaciji EU-Kina pokrenut je 2008. godine, ali nije doneo trajne rezultate.
Svako održivo rešenje zahtevalo bi duboke promene u trgovinskim odnosima EU i Kine koje prevazilaze sam dijalog. Zvaničnici EU smatraju da Kina mora da shvati da je postojeće stanje neodrživo i da će morati da bira između pregovora i potencijalno štetne konfrontacije.
Šefčovič već priprema nove instrumente trgovinske zaštite, poput "instrumenta diverzifikacije", koji bi zahtevao od evropskih kompanija da imaju najmanje tri dobavljača ključnih sirovina kako bi se smanjila zavisnost od Kine. U pripremi su i nove sektorske kvote za uvoz koje bi ograničile stranu konkurenciju u industrijama poput hemijske ili proizvodnje alatnih mašina.
Prema rečima drugog diplomate EU, kada je Fon der Lajenova predstavila svoju strategiju liderima EU, nije isključila aktiviranje Instrumenta protiv prinude (Anti-Coercion Instrument), tzv. trgovinske bazuke koja omogućava ograničen pristup tržištu kao odgovor na ekonomsku prisilu.
Iako je Evropska komisija dobila snažan mandat da razmotri kontramere, ostaje pitanje da li ima dovoljnu podršku država članica za njihovu primenu. Španija je, na primer, privukla kineske investicije i protivi se ovim merama odmazde. Takođe, razvoj novih instrumenata može potrajati mesecima, ako ne i godinama.
"Kinezi misle da ćemo popustiti, na to računaju", rekao je treći zvaničnik EU, dodajući da EU mora da pokaže Pekingu da razgovor nije zamena za konkretne poteze.
Šta će podržati Nemačka?
Mnogo toga će zavisiti od toga da li će najveća ekonomija EU, Nemačka, podržati oštriji pristup.
Berlin je tradicionalno bio oprezan prema Kini, svom najvećem trgovinskom partnerom, ali je ovog meseca kancelar Fridrih Merc nagovestio da bi Peking trebalo da ponovo proceni svoju valutu.
Izveštaj Goldman Saksa iz maja navodi da juan kaska u odnosu na američki dolar za 20 odsto. Revalvacija bi učinila kineski izvoz skupljim i povećala kupovnu moć kineskih domaćinstava.
Ekonomista Brad Setser, koji dugo prati kineske spoljne suficite, rekao je da bi svaki ozbiljan dogovor o valuti morao da se postigne iznad nivoa trgovinskih zvaničnika, uz učešće ministara finansija, centralnih banaka i na kraju lidera.
"Krajni zahtev je da Kina postane bogatija i da ima veću spoljašnju kupovnu moć", rekao je Setser uz napomenu da bi to verovatno donelo probleme kineskim kompanijama zbog usporavanja izvoza.
Kineski državni list "Global Times" kritikovao je pozive na sporazum po uzoru na Plaza dogovore iz 1985. između SAD, Japana, Zapadne Nemačke, Francuske i Britanije o slabljenju dolara i jačanju jena i nemačke marke, smatrajući da je to bio uzrok dugotrajne ekonomske stagnacije Japana.
Francuski predsednik, Emanuel Makron, ubedio je Kinu da razgovara "o makroekonomskoj neravnoteži" s drugim velikim ekonomijama pre samita G7 u Evijanu.
Glavni rezultat tog sastanka bio je poziv na raspravu u okviru G20, šire međuvladine grupe koja uključuje i Kinu, čiji će se ministri finansija i guverneri centralnih banaka sastati u avgustu. Upravo na takvim forumima moraće da se vodi šira rasprava o uspostavljanju ravnoteže, ako sastanak u Briselu ne ostane još samo jedan u nizu skupova bez konkretnih rezultata.
(EUpravo zato/Politico)