Čelnici država članica Evropske unije razmatraju mogućnost uvođenja carina u vrednosti od 93 milijarde evra ili ograničenja za američke kompanije na tržištu Unije kao odgovor na pretnje Donalda Trampa novim carinama upućene NATO saveznicima koji se protive njegovoj kampanji za preuzimanje Grenlanda, piše "Fajnenšel tajms".
Najavljeni potezi predstavljaju najozbiljniju krizu u transatlantskim odnosima u poslednjim decenijama, konstatuje Fajnenšel tajms (FT).
Evropski lideri pripremaju kontramere, kako bi imali adute u rukama tokom ključnih sastanaka sa američkim predsednikom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu ove nedelje, rekli su za FT zvaničnici uključeni u pripreme. Cilj je postizanje kompromisa, kako bi se izbegla duboka kriza zapadne vojne alijanse, a time i suštinska pretnja bezbednosti Evrope.
Spisak carina pripremljen je prošle godine, ali je njegovo aktiviranje odloženo do 6. februara kako bi se izbeglo izbijanje trgovinskog rata.
Ponovo se našao na stolu na sastanku 27 ambasadora EU, zajedno sa tzv. instrumentom protiv prinude (ACI, anti-coercion instrument), koji može da ograniči pristup američkih kompanija unutrašnjem tržištu Unije, a sve to u okviru rasprave o odgovoru na Trampove pretnje kaznenim carinama.
EU "spremna na odmazdu"
Tramp je u subotu uveče zatražio dozvolu od Danske da preuzme kontrolu nad Grenlandom, i najavio uvođenje 10 odsto carina od 1. februara na robu iz Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i šest zemalja EU koje su poslale trupe na to arktičko ostrvo u okviru vojne vežbe.
"Postoje jasni instrumenti odmazde ako se ovo nastavi. (Tramp) koristi čisto mafijaške metode. Istovremeno, želimo javno da pozovemo na smirivanje i damo mu priliku da se povuče", rekao je za FT evropski diplomata upućen u raspravu.
Francuska je pozvala EU da uzvrati primenom instrumenta protiv prinude, koji od usvajanja 2023. nikada nije upotrebljen. Ovaj alat uključuje ograničenja za investicije i može obustaviti izvoz usluga, kao što su one koje pružaju američke tehnološke kompanije u EU.
Pariz i Berlin koordinišu zajednički odgovor, a ministri finansija obe zemlje trebalo bi da se sastanu u Berlinu u ponedeljak, pre nego što otputuju u Brisel na sastanak sa svojim evropskim kolegama, naveo je jedan zvaničnik francuske vlade.
"Ovo pitanje će morati da se pokrene i sa svim partnerima iz G7 tokom francuskog predsedavanja", dodao je isti izvor.
Iako su mnoge druge države članice EU podržale predlog da se istraže načini primene ACI protiv SAD, većina je pozvala na dijalog sa Trampom pre upućivanja direktnih pretnji odmazdom, rekli su diplomate upućene u rasprave za FT.
"Moramo da smanjimo tenzije", izjavio je drugi evropski diplomata.
Kao korak ka odmazdi, najveće stranke u Evropskom parlamentu ovog vikenda odložile su planirano glasanje o merama koje bi smanjile carine EU na američku robu, u okviru trgovinskog sporazuma postignutog prošle godine.
Tramp će u Davosu u sredu i četvrtak održati privatne razgovore sa evropskim liderima, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, a najavljeno je i njegovo učešće u široj diskusiji zapadnih zemalja koje podržavaju Ukrajinu.
"Želimo saradnju i nismo mi ti koji traže sukob", poručila je danska premijerka Mete Frederiksen.
Savetnici za nacionalnu bezbednost zapadnih zemalja sastaće se u Davosu u ponedeljak popodne. Prvobitno je bilo planirano da se razgovara o Ukrajini i mirovnim pregovorima za okončanje rata, ali je dnevni red izmenjen kako bi se dalo vremena za raspravu o krizi u vezi sa Grenlandom, rekla su dva zvaničnika upoznata s pripremama za taj susret.
Ministarstvo spoljnih poslova Švajcarske, koje je domaćin sastanka, saopštilo je da "neće komentarisati učesnike ni teme".
Trampove pretnje "svakako opravdavaju ACI jer je u pitanju klasičan primer prinude", rekao je treći evropski zvaničnik.
"Ali, moramo iskoristiti vreme do 1. februara da vidimo da li je Tramp zainteresovan za izlaznu strategiju", dodao je izvor FT-a, naglasivši da će mnogo toga zavisiti od ishoda razgovora u Davosu.
Evropski zvaničnici nadaju se da će pretnje odmazdom pojačati dvostranački pritisak u SAD protiv Trampovih poteza i dovesti do njegovog povlačenja od namere da uvede carine.
"Ovo je već situacija u kojoj više nema mesta za kompromis, jer ne možemo prepustiti Grenland", rekao je četvrti evropski zvaničnik. "Razumni Amerikanci takođe znaju da je upravo otvorio Pandorinu kutiju".
Međutim, američki ministar finansija Skot Besent je izjavio da je Evropa previše slaba da bi garantovala bezbednost Grenlanda i odbio da popusti u vezi sa zahtevom SAD za preuzimanje kontrole nad ovim strateški važnim ostrvom.
"Predsednik veruje da poboljšana bezbednost nije moguća bez toga da Grenland bude deo SAD“, rekao je Besent za En-Bi-Si Njuz.
Lideri EU pripremaju se za vanredni sastanak zakazan za četvrtak, kako bi razgovarali o krizi, prema rečima zvaničnika upoznatog s planovima.
"Imajući u vidu značaj nedavnih dešavanja i radi dalje koordinacije, odlučio sam da sazovem vanredni sastanak Evropskog saveta u narednim danima", saopštio je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u čijoj je nadležnosti sazivanje takvih samita i dodao da je "EU spremna da se brani od bilo kakve vrste prinude.
(EUpravo zato.rs)