Prema podacima Popisa stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji se oko 170.000 stanova izdaje, dok se procenjuje da je stvaran broj podstanara znatno veći.
U pojedinim državama Evropske unije već se primenjuju modeli subvencionisanog zakupa i mere za aktiviranje praznih stanova, koji se navode kao primeri dobre prakse u rešavanju stambenog pitanja, prenosi RTS.
Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović ističe da je tržište zakupa u Srbiji zasnovano na ponudi i potražnji, slobodno je, ali nedovoljno uređeno.
Smatra da država ne bi trebalo direktno da utiče na formiranje cena.
S druge strane, ekonomista Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ukazuje da bečki model pokazuje kako aktivna uloga grada i kontrolisane rente mogu da obezbede dugoročno pristupačno stanovanje.
Koliko košta iznajmljivanje u Beogradu
Pašanović navodi da se cene zakupa u Beogradu značajno razlikuju u zavisnosti od lokacije.
Najniže mesečne rente kreću se od oko 300 evra, dok prosečan stan od 64 kvadrata u širem centru košta između 500 i 700 evra, a u samom centru od 800 do 1.000 evra.
Kada je reč o socijalnom stanovanju, Pašanović upozorava da je u turistički atraktivnim gradovima poput Barselone, Pariza, Londona ili Beča, zbog masovnog kratkoročnog izdavanja, zaposlenima sve teže da pronađu stan. Kao primer navodi Rovinj, gde je lokalna samouprava ponudila subvencije mladim lekarima u iznosu od 1.000 evra mesečno, ali ni za taj novac nije bilo moguće pronaći odgovarajući smeštaj.
Govoreći o ideji aktiviranja "praznih stanova", kakvu najavljuje Hrvatska, Pašanović izražava skepsu i postavlja pitanje pravnog okvira takvih mera.
"Privatna svojina mora da se poštuje. Ako je neko legalno stekao više nekretnina i uredno plaća porez, teško je opravdati zadiranje u način na koji će njima raspolagati", ističe on, uz napomenu da država treba da pomaže ugroženim kategorijama, ali ne i da direktno interveniše u tržište.
Bečki model: Grad kao ključni akter
Za razliku od toga, Branimir Jovanović objašnjava da se Beč već decenijama smatra jednim od najuspešnijih primera regulisanog tržišta stanovanja u Evropi.
U austrijskoj prestonici oko 80 odsto stambenog fonda nalazi se u sistemu zakupa.
"Oko polovine tih stanova su socijalni, dok je dodatnih oko 200.000 stanova u privatnom vlasništvu, ali sa regulisanom rentom. Vlasnici ne mogu proizvoljno da određuju cene, jer grad ima ključnu kontrolnu ulogu", navodi Jovanović.
Ovakav sistem, dodaje, potiče još iz perioda posle Prvog svetskog rata, tokom takozvanog "crvenog Beča", kada je masovna izgradnja socijalnih stanova omogućila širokom sloju stanovništva da dođe do kvalitetnog i pristupačnog smeštaja. Danas grad za ovaj model izdvaja oko četiri milijarde evra godišnje, sa ciljem smanjenja socijalnih razlika.
Različite navike i očekivanja
Pašanović ukazuje da je ključna razlika između Beograda i Beča i kulturološke prirode - u Srbiji čak 90 odsto odraslih građana želi da poseduje nekretninu.
"U zapadnoj Evropi je uobičajeno da ljudi ceo život provedu kao podstanari, dok se kod nas to i dalje smatra društveno neprihvatljivim. Problem nije u tome što nema gde da se živi, već što je teško doći do vlasništva", ocenjuje Pašanović.
On dodaje da je u Beču ograničavanje cena zakupa dovelo do usporavanja nove gradnje, pa je država morala da interveniše kroz dugoročne aranžmane sa bankama, uključujući projektno finansiranje na čak 40 godina, što je, prema njegovom mišljenju, u Srbiji teško zamislivo.
Šta Beograd može da nauči od Beča
Jovanović se slaže da se bečki model ne može u potpunosti preslikati na Beograd, ali smatra da kontrola renti može biti jedna od primenjivih lekcija.
"Nisu svi stanovi u Beču socijalni. Veliki deo privatnih stanova takođe ima ograničenu rentu, a mnoge zgrade su u vlasništvu zadruga ili privatnih firmi koje posluju uz državne subvencije", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, upravo ovakav pristup stanovanju jedan je od razloga zbog kojih se Beč često navodi kao jedan od gradova sa najvišim kvalitetom života u Evropi.
"Ne treba slepo kopirati tuđa rešenja, ali se iz bečkog iskustva mogu izvući važne pouke", zaključuje Jovanović.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)