- Bujanovac je objavio plan za modernizaciju pruge Brestovac–granica sa Severnom Makedonijom, dugu oko 131 kilometar, kroz Leskovac, Vranje, Vladičin Han, Bujanovac i Preševo.
- Predviđene su brzine do 160 km/h na većem delu trase, uz rekonstrukciju mostova, tunela, prelaza i stanice u Bujanovcu, kao i zajedničku stanicu Tabanovce za carinske procedure.
Opština Bujanovac je objavila Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora železničke pruge Brestovac–granica Republike Severne Makedonije, kojim se stvaraju uslovi za modernizaciju i rekonstrukciju železničke veze na jugu Srbije, u okviru Koridora 10.
Planom je obuhvaćeno oko 95.005 hektara na teritoriji Leskovca, Vranja, Vladičinog Hana, Bujanovca i Preševa. Planirana je modernizacija postojeće jednokolosečne pruge, uz prilagođavanje infrastrukture brzinama do 160 km/h na većem delu trase, odnosno do 80 km/h na deonici Đorđevo-Suva Morava.
Ukupna dužina obuhvaćene pruge iznosi oko 131 kilometar: od Brestovca do Đorđeva oko 30 km, od Đorđeva do Suve Morave oko 36 km, a od Suve Morave do državne granice oko 65 km.
Značajne izmene predviđene su na južnom delu trase. Od stanice Bujanovac do granice sa Severnom Makedonijom planirana pruga će većim delom odstupati od postojeće trase, dok je na deonici Suva Morava-državna granica predviđeno oko 40 kilometara modifikacija radi poboljšanja geometrije i omogućavanja brzina do 160 km/h.
U okviru modernizacije planirani su uređenje donjeg i gornjeg stroja pruge, osposobljavanje za osovinsko opterećenje od 250 kN, modernizacija elektroenergetskog sistema, ugradnja savremenih signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih uređaja, kao i rekonstrukcija mostova, propusta i tunela. Predviđena je i izgradnja sistema za odvodnjavanje, kao i denivelisanje putnih prelaza na ukrštanjima sa državnim i lokalnim putevima, uz racionalizaciju onih koji ostaju u nivou pruge.
Na deonici od Brestovca do granice sa Severnom Makedonijom trenutno postoji 75 putnih prelaza, 53 mosta, tri tunela, 16 nadvožnjaka i četiri podvožnjaka. Sva tri postojeća tunela su u lošem stanju, a brzina vozova u njima ograničena je na svega 10 km/h.
Železnička stanica u Bujanovcu zadržava postojeću lokaciju, ali je planirana njena rekonstrukcija i modernizacija. Predviđeno je i izmeštanje staničnih objekata.
Planom se predviđa da stanice imaju koloseke korisne dužine 750, odnosno 650 metara, u zavisnosti od kolosečne situacije, kako bi se omogućilo mimoilaženje i preticanje najdužih vozova na rastojanjima do 30 kilometara. Na celoj trasi planirana je i primena savremenih sistema za upravljanje i kontrolu železničkog saobraćaja.
Zajednička stanica Tabanovce za carinske procedure
Jedan od važnih elemenata buduće organizacije železničkog saobraćaja jeste planirana zajednička stanica Tabanovce, koja bi služila za potrebe obavljanja carinskih procedura između Srbije i Severne Makedonije.
Predviđeno je obezbeđivanje kapaciteta za zadržavanje teretnih vozova, preuzimanje vozova i eventualnu promenu lokomotiva. Postojeće rešenje podrazumeva obavljanje carinskih procedura u stanici Ristovac, dok će konačna organizacija na relaciji Ristovac–Tabanovce biti utvrđena kroz dalju plansku i tehničku dokumentaciju.
Nosilac izrade plana je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, dok je obrađivač CESTRA d.o.o. Sastavni deo planske dokumentacije čini i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Železnički Koridor 10 se nastavlja
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdalo je preduzeću Infrastruktura železnice Srbije potvrdu o prijavi radova za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, a na osnovu ranije izdatog rešenja o izvođenju radova.
Konkretno, reč je o fazi 1 radova na deonici Prosek-Dimitrovgrad, odnosno na otvorenoj pruzi Staničenje-Pirot.
Pruga Niš-Dimitrovgrad jе jеdini dеo Koridora 10 koji nijе еlеktrifikovan, a prеdstavlja jеdinstvеnu dirеktnu vеzu Srbijе i Bugarskе, koja sе koristi za transport vеlikih količina robе iz Turskе i sa Bliskog istoka. Ova pruga jе od ključnog značaja kao konkurеntski pravac prеma Koridoru 4.
Inače, tokom leta 2025. su zvanično započеti radovi na dеonici Sukovo-Dimitrovgrad u dužini od 10,2 kilomеtra. Projеktovana brzina na toj dеonici iznosi do 120 kilometara na čas.
Prošle jeseni, na dnevnom redu Skupštine Srbije bio je finansijski ugovor sa Evropskom investicionom bankom o pruzi Niš-Dimitrovgrad u kojem je navedeno da je projekat usled globalnih događaja poskupeo sa oko 268,3 na 502 mil EUR, da je odobreni kredit 234 miliona, da Srbija ulaže 162 miliona, a Investicioni okvir za Zapadni Balkan 105,9 miliona.
Pred kraj prošle godine, Evropska unija opredelila je zvanično 134 mil EUR za modernizaciju, rekonstrukciju i elektrifikaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad. Taj finansijski paket kako je navedeno obuhvata zajam Evropske investicione banke (EIB Global) vredan 100 mil EUR za obnovu železničke pruge Sićevo–Dimitrovgrad, elektrifikaciju i ugradnju signalizacije duž cele deonice Niš–Dimitrovgrad, kao i 34 mil EUR bespovratnih sredstava EU za izgradnju železničke obilaznice oko Niša. Novim sredstvima je podrška EU za tu deonicu pruge Niš-Dimitrovgrad dostigla 342 mil EUR, uključujući kredite EIB Global u vrednosti od 234 mil EUR i bespovratna sredstva EU od 108 mil EUR.
(EUpravo zato/Ekapija)