- Devet zemalja Šengena odložilo je punu primenu EES-a, među njima Francuska, Nemačka, Italija i Belgija, uz saglasnost Brisela.
- Razlog su tehnički problemi, manjak osoblja i gužve na granicama, pa biometrijske provere neće biti strogo primenjivane posle 6. septembra.
Evropski sistem EU za ulazak/izlazak (EES), odgovoran za mnoge gužve na ganičnim prelazima, odložen je u najmanje devet zemalja, što se može tumačiti i kao veliko povlačenje Brisela.
Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Grčka, Malta, Portugal i Švajcarska su dobile dozvolu da odlože punu primenu ovog sistema.
Prema EES-u, svi državljani zemalja koje nisu članice EU, poput Srbije, moraju da daju otiske prstiju i skeniraju lice svaki put kada ulaze u šengenski prostor, ali i izlaze iz njega, mada se ta pravila razlikuju od situacije do situacije.
Zvaničnici u Briselu dozvolili su ovim zemljama da odlože biometrijske granične provere kako bi se "držala protočnost granica", preneo je Tajms.
Vodeći sistem granične kontrole EU je pokrenut u oktobru 2025. godine, nakon višegodišnjih odlaganja, a očekivalo se da će biti u potpunosti operativan do ovog aprila.
Međutim, nastali su brojni problemi, što sa softverima što sa nedostatkom osoblja. Potom je ponuđen rok od 150 dana kada su pojedinačne zemlje mogle da obustave provere ukoliko procene da su gužve velike.
Taj period je istekao 6. septembra, a iako je Brisel ranije isključio mogućnost njegovog produženja, najmanje devet zemalja Šengena je obavestilo Komisiju da neće u potpunosti primenjivati sistem sve dok tehnologija ne bude ispravno funkcionisala.
Brisel je neformalno pristao na to, ovog puta, po svemu sudeći, bez roka.
Prethodno su za odlaganje primene snažno lobirale avio-kompanije, aerodromi i lučki operateri.
Sa druge strane, zvaničnici EU su više puta tvrdili da sistem dobro funkcioniše.
Međunarodno udruženje vazdušnog saobraćaja (IATA), krovna organizacija svetskih avio-kompanija, upozorilo je na ozbiljne posledice ukoliko EU ne promeni svoj stav.
"Imaćemo ogroman problem ako ne budemo mogli da isključimo sistem. Čak i uz fleksibilnost, videli smo operativne poteškoće, tehničke kvarove i nestabilnost na više aerodroma", rekao je Tomas Rejnart, viši potpredsednik za spoljne poslove u IATA.
Veruje se da je i britanska vlada vršila pritisak iza kulisa.
Apostolos Cicitkostas, evropski komesar zadužen za pregovore o EES-u sa zemljama koje nisu članice EU, navodno je privatno uverio britansku ministarku saobraćaja Hajdi Aleksander ranije ovog leta da se sistem neće strogo primenjivati nakon 6. septembra.
Sve bi trebalo da bude povezano sa portalom eu-LISA, ali...
Svaka zemlja šengenskog prostora primenjuje EES na drugačiji način, pri čemu neke zemlje, poput Švedske i Portugala, nude aplikaciju putem koje putnici mogu da pošalju svoje biometrijske podatke.
Svi nacionalni sistemi povezani su sa jedinstvenim portalom kojim upravlja eu-LISA, agencija EU sa oko 400 zaposlenih, sa sedištem u Estoniji.
Prilikom prvog ulaska putnika u Šengen, podaci iz njegovog pasoša šalju se agenciji eu-LISA kako bi se formirao centralni dosije. Nakon toga se prikupljaju otisci prstiju i skenovi lica, koji se upoređuju sa podacima u tom dosijeu.
Međutim, dva ključna problema ugrozila su ovaj proces.
U nekim zemljama biometrijski podaci se prikupljaju, ali se nikada ne prosleđuju agenciji eu-LISA zbog tehničkih grešaka.
U drugim zemljama granično osoblje ne može da pristupi postojećim dosijeima putnika, zbog čega mora da pokrene ceo postupak ispočetka.
Ovi problemi i dalje postoje, zbog čega biometrijski skeneri vredni više miliona evra na aerodromima i u lukama stoje neaktivni i neupotrebljeni.
(EUpravo zato/Tajms)