U Briselu je upravo objavljena nova vizna strategija EU koja predviđa sistemsko rešenje za profesionalne vozače iz zemalja van Šengena u vidu specijalnih viza.
Kako je navela u obraćanju potpredsednica Evropske komisije Hena Virkunen, cilj je uspostavljanje strateškije i modernije vizne politike koja:
- unapređuje dugoročne interese EU kroz jačanje bezbednosnih provera;
- olakšava pristup za one koji doprinose evropskim ekonomijama i društvima;
- jača globalni uticaj EU i obezbeđuje efikasniji, koherentniji i otporniji odgovor na sve veću mobilnost, regionalnu nestabilnost i geopolitičku konkurenciju.
Vozači kamiona iz trećih zemalja
Evropska komisija prvi put precizno pominje vozače kamiona iz trećih zemalja kao jednu od profesionalnih kategorija za koje bi mogla da budu uvedena nova pravila produženog kratkoročnog boravka u Šengenskom prostoru, saznaje EUpravo zato.
Komisija navodi da postojeći režim 90 dana boravka u periodu od 180 dana stvara ozbiljne probleme za sektore koji zavise od stalne prekogranične mobilnosti, među kojima je i teretni transport, što je pitanje od posebnog značaja za zemlje Zapadnog Balkana.
Evropska komisija najavljuje da će u saradnji sa državama članicama raditi na pronalaženju pragmatičnih rešenja koja bi omogućila produžene kratkoročne boravke za odabrane kategorije državljana trećih zemalja, uz očuvanje bezbednosnih standarda i ekonomske koristi za EU.
Šta to znači za vozače iz Srbije?
Za zemlje Zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju, ovo pitanje ima dodatnu težinu jer veliki deo teretnog saobraćaja ka EU obavljaju vozači koji nisu državljani država članica.
Ograničenja boravka, u kombinaciji sa dugim čekanjima na granicama, dovode do prekida rada, dodatnih troškova i smanjene konkurentnosti transportnih kompanija iz regiona.
Šta to znači za građane Srbije?
Građani Srbije će i dalje će moći da putuju u Evropsku uniju bez vize, ali uz strožija pravila i znatno pojačanu kontrolu.
Od 2026. godine biće uveden ETIAS, obavezna online autorizacija pre putovanja, dok će svaki ulazak i izlazak iz Šengena biti automatski registrovan u digitalnim sistemima EU.
To znači da više neće biti prostora za nenamerno ili namerno prekoračenje dozvoljenog boravka od 90 dana u 180 dana, jer će sistem u realnom vremenu pratiti koliko dana pojedinac provodi u Uniji. Putnici će i dalje moći da putuju bez vize, ali će morati da budu precizniji, informisaniji i disciplinovaniji nego ranije.
Istovremeno, iz Brisela poručuju da bezvizni režim više neće biti posmatran kao trajno pravo, već kao privilegija koja zavisi od ponašanja države i njenih građana. Ukoliko se poveća broj neosnovanih zahteva za azil, prekoračenja boravka ili ako Srbija ne uskladi svoju viznu politiku sa EU, Brisel ima mehanizme da brzo reaguje, od dodatnih ograničenja do delimične ili potpune suspenzije bezviznog režima.
Dobra vest za građane je što EU razmatra i posebna rešenja za profesionalce čija zanimanja zahtevaju česta putovanja, poput vozača kamiona, umetnika ili sportista, ali dok ta pravila ne budu definisana, odgovornost za očuvanje slobode putovanja ostaje i na državi i na samim putnicima.
Kakav je trenutni pravni okvir za kratkoročne vize?
Svih 29 zemalja šengenskog prostora primenjuju ista vizna pravila za kratki boravak. Državljani zemalja kojima je potrebna viza mogu dobiti kratkoročnu vizu za ulazak u Šengenski prostor za posetu do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ista pravila u vezi sa trajanjem boravka u Šengenskom prostoru važe i za državljane zemalja bez vize.
Kada neko uđe u zemlju šengenskog prostora, počinje period od 180 dana. Može ulaziti u zemlje šengenskog prostora onoliko puta koliko želi, ali ostaje samo ukupno 90 dana, svakih 180 dana. Šengenska viza generalno važi za svaku zemlju šengenskog prostora.
Koje su vize usklađene na nivou EU?
Vize za kraći boravak (za boravak do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana) su harmonizovane na nivou EU. Regulisane su zakonodavstvom EU, sa zajedničkim uslovima, procedurama i važenjem koji se primenjuju širom Šengenskog prostora, kako je propisano Viznim zakonikom .
Vize za dugoročni boravak , za boravak duži od 90 dana, izdaju se u skladu sa nacionalnim zakonom i ostaju u nacionalnoj nadležnosti. EU usklađuje uslove prijema za određene kategorije, kao što su studenti, istraživači i visokokvalifikovani radnici, ali sama viza ostaje nacionalna.
U svim slučajevima, obradu i izdavanje viza obavljaju države članice.
Pravni okvir vizne politike EU za vize za kratkoročni boravak definisan je na nivou EU, a sprovode ga države članice preko svojih konzulata.
Sprovođenje vizne politike EU prati Komisija, a u saradnji sa državama članicama, putem šengenskih evaluacija.
(EUpravo zato.rs)