Evropska komisija pažljivo prati najavljeni protest prevoznika u međunarodnom transportu sa Zapadnog Balkana, zakazan za 26. januar, rekao je portparol Evropske komisije Markus Lamert i dodao da je Brisel u kontaktu sa partnerima iz regiona.
Pobuna prevoznika iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, protiv pravila boravka "90 dana u okviru 180 dana u šengenskoj zoni" koje im "ugrožava i otežava rad" u Briselu je ozbiljno shvaćena, prenosi dopisnik EUpravo zato sa brifinga iz Evropske komisije.
"Sistem ulaska i izlaska ne uvodi nikakve nove zahteve u vezi sa trajanjem kratkih boravaka u Šengenskom prostoru. Ono na čemu se radi jeste da obezbedimo bolje sprovođenje postojećih pravila i sistematsko otkrivanje nepravilnosti", rekao je Lamert, prenosi naš dopisnik.
On se takođe osvrnuo na Šengenska pravila i podsetio da građani zemalja koje ne zahtevaju vizu imaju pravo da borave u Šengenskom prostoru 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana. Ipak, "sve što prevazilazi ovo mora biti pokriveno dugoročnom vizom ili boravišnom dozvolom koju izdaje država članica".
"Šengenska pravila takođe već predviđaju fleksibilnost u vezi sa radnicima koji prelaze granicu, posebno za česte prekogranične radnike koji prelaze istu graničnu tačku, oni podležu samo slučajnim proverama. To je ono što Šengenski granični kodeks predviđa. Pored toga, osobe sa lokalnom dozvolom, dozvolom za lokalni granični saobraćaj, nisu obavezne da se registruju u sistemu ulaska i izlaska", rekao je portparol Komisije.
Odluka da li će se vršiti slučajne granične kontrole ili ne sada je na državama članicama, dodao je Lamert, a ne na Komisiji, naglasivši još jednom da su pravila za boravke u Šengenskom prostoru su jasna, nisu se promenila i postoji određena ugrađena fleksibilnost.
Beograd predao non-pejper sa predlozima promena
U Beogradu se premijer Vlade Srbije, Đuro Macut, sastao sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasom fon Bekeratom, kom je predao non-pejper sa konkretnim predlozima rešenja koja, kako je naglašeno, ne zahtevaju izmene Šengenskog graničnog kodeksa.
Premijer je ukazao da je problem eskalirao nakon uvođenja elektronskog sistema kontrole granica (EES), te da bi, ukoliko se ne pronađe održivo rešenje, moglo doći do potpunog zastoja rada transportne zajednice Srbije, ali i drugih ekonomija Zapadnog Balkana.
Prema njegovim rečima, postojeća pravila dovode profesionalne vozače u međunarodnom drumskom saobraćaju u situaciju da mogu da rade svega šest meseci godišnje, što je ekonomski neodrživo za poslodavce i ovu profesiju čini neisplativom.
Macut je upozorio da takva praksa predstavlja i direktnu pretnju opstanku domaće transportne industrije.
On je podsetio da su od pravila o ograničenju boravka već izuzeti letačko osoblje i osoblje železnica, naglasivši da Srbija predlaže rešenja koja ne zadiru u postojeći pravni okvir EU.
(EUpravo zato.rs)