Brinuli su građani Srbije kako će se okončati saga sa mađarskom avio-komapnijom Vizer i da li će u narendom periodu biti u prilici da iz Srbije obilaze Evropu po znatno nižoj ceni, a mesecima kasnije, nakon brojnih sastanaka i pregovora, odluka je konačno doneta.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao državno regulatorno i nadzorno telo u oblasti civilnog vazduhoplovstva, doneo je Pravilnik o dopuni Pravilnika o izdavanju odobrenja stranom avio-prevoziocu za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza sa Republikom Srbijom, čime je odložena primena odredbe koja je prethodnih meseci izazvala brojne reakcije u domaćoj i evropskoj vazduhoplovnoj industriji, pre svega kompanije Vizer, prenosi portal Aero.
Odložena odluka
Nova dopuna pravilnika ne ukida spornu odredbu, ali odlaže početak njene primene, pa se sada odnosi na zahteve za izdavanje odobrenja za letove u periodima koji počinju 28. marta 2027. godine ili kasnije.
Dodana je Prelazna odredba u formi člana 15a koja glasi:
"Na letove stranih avio-prevozilaca koji na dan stupanja na snagu ovog pravilnika započinju i završavaju na teritoriji Republike Srbije, odredba člana 3. stav 4. ovog pravilnika primenjuje se na zahteve za izdavanje odobrenja koji se odnose na saobraćajne periode koji počinju 28. marta 2027. godine ili kasnije."
Drugim rečima, sporna odredba neće biti primenjivana na zahteve koji se odnose na ranije saobraćajne periode, već je njena primena sada vezana za period koji počinje krajem marta naredne godine.
Vizer: Odredba može da ugrozi bazu u Beogradu
Mađarska niskobudžetna kompanija je ranije saopštila da bi primena izmenjenog pravilnika mogla da dovede do zatvaranja njegove baze u Beogradu od novembra 2026. godine.
Glavni korporativni direktor kompanije Ovejn Džons rekao je u razgovoru za Aero.rs da se zabrinutost kompanije odnosi upravo na izmene člana 3:
"Zabrinutost kompanije Wizz Air u vezi sa Pravilnikom odnosi se na izmene člana 3, prema kojima će odobrenja izdata na osnovu prava treće i četvrte slobode vazdušnog saobraćaja biti izdavana samo za letove koji počinju i završavaju se u Evropskoj uniji. Time se stranom avio-prevozniku onemogućava da svoje rotacije započinje iz Srbije", naveo je tada Džons.
Vizer u Beogradu ima bazu otvorenu 2010. godine, a u trenutku kada je pitanje izmene pravilnika dospelo u javnost, kompanija je u Beogradu imala četiri bazirana aviona i oko 200 zaposlenih. Prema podacima koje je tada objavio, iz Srbije je saobraćao na 29 linija ka 10 zemalja.
DCV: Nijednom avio-prevoziocu nije uskraćeno pravo obavljanja letova
Vizer je u svojim oglašavanjima ukazivao na odredbe Sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru (ECAA), za koje kompanija smatra da su u suprotnosti sa novim pravilima, a tumačenje je zasnovao na odredbama ECAA sporazuma, navodeći posebno Protokol VI uz Aneks V, član 3 stav 1 tačku a), za koji kompanija smatra da evropskim prevoznicima garantuje neograničena prava treće i četvrte slobode između Srbije i država članica EU.
Sa druge strane, Direktorat je ranije odbacio tvrdnju da se saobraćajna prava ograničavaju i naveo da se izmenama precizira regulatorni okvir.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Srbije oglasio se 3. juna 2026. godine, navodeći da "nijednom avio-prevoziocu nije uskraćeno pravo obavljanja letova između Srbije i država članica Evropske unije, niti pravo otvaranja novih linija u skladu sa važećim međunarodnim sporazumima"
DCV je izneo stav i da predmetne regulatorne izmene "ne predstavljaju ograničavanje prava saobraćaja, već uređivanje regulatornog okvira koji se jednako primenjuje na sve avio-prevoznike koji posluju na tržištu Srbije".
(EUpravo zato/Aero)