Rekonstrukcija Vlasinskih hidroelektrana, za koju je obezbeđeno ukupno 83,1 milion evra, počeće na proleće ove godine. Projekat će biti finansiran sa 67 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i 16,1 milion evra investicionog granta Evropske unije (EU), obezbeđenog kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
Ovim projektom modernizovaće se jedan od najstarijih elektroenergetskih sistema u Srbiji, koji već više od 70 godina funkcioniše bez značajnijih unapređenja.
Hidroenergetski sistem Vlasina, izgrađen između 1946. i 1949. godine, sastoji se od četiri kaskadne hidroelektrane koje snabdevaju oko 60.000 domaćinstava.
Planirana revitalizacija obuhvata zamenu osnovne opreme, uključujući turbine, generatore i hidromehaničku opremu. Očekuje se da će nakon rekonstrukcije postrojenja raditi punim kapacitetom, smanjujući potrebu za čestim popravkama i omogućavajući stabilniju elektroenergetsku mrežu Srbije.
"Ovaj projekat se dugo čekao", kaže Marko Filipović, inženjer u Elektroprivredi Srbije (EPS), koji se pridružio kompaniji 2012. godine kao jedan od najboljih studenata mašinstva u zemlji.
"EPS je godinama imao druge prioritete, ali je postalo jasno da je efikasnije uložiti u kompletnu rekonstrukciju nego se oslanjati na redovne popravke. Nova oprema će značajno unaprediti rad hidroelektrana".
U planu modernizacija i drugih postrojenja
Hidroenergetski sistem Vlasina se prostire na dva veštačka jezera, Vlasina i Lisina, koja su povezana sa skoro 60 kilometara kanala i tunela. Jedno od postrojenja je izgrađeno unutar planine, dok se Vlasinsko jezero nalazi na više od 1.200 metara nadmorske visine. Prvobitna izgradnja bila je monumentalni poduhvat, u kojem je učestvovalo preko 15.000 radnika.
Projekat rekonstrukcije deo je šire strategije Srbije za modernizaciju hidroenergetskog sektora i povećanje kapaciteta obnovljive energije. U zemlji i dalje dominira proizvodnja električne energije iz uglja, koja čini oko 60 odsto energetskog miksa, dok hidroenergija pokriva skoro 30 procenata. Obnovom postojećih hidroelektrana EPS nastoji da produži njihov vek trajanja i poboljša energetsku efikasnost.
"Revitalizacija ovih postrojenja ključna je za energetsku budućnost zemlje", ističe Jovan Ilić, rukovodilac sektora za održavanje i naknadna ulaganja u hidro i obnovljive izvore energije u EPS-u. "HE sistem Vlasina je prioritet, ali planiramo modernizaciju i drugih postrojenja – HE Bistrica, Potpeć i Đerdap 2, kao i hidroelektrana Uvac, Kokin Brod i Pirot".
Pored hidroelektrana, Srbija poslednjih godina ulaže i u razvoj vetro i solarne energije, koja trenutno čini manje od tri procenta energetskog miksa. U saradnji sa EBRD i EU, država organizuje aukcije za projekte obnovljivih izvora energije kako bi privukla investicije i povećala kapacitete u ovoj oblasti.
Evropska unija je najveći donator Srbije u sektoru energetike, sa više od milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. Cilj projekata koje EU finansira sigurnost snabdevanja, diversifikaciju izvora energije, liberalizaciju tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti. Rekonstrukcija Vlasinskih hidroelektrana predstavlja još jedan korak u energetskoj tranziciji Srbije ka održivijim i čistijim izvorima energije.
(EUpravo zato/EU u Srbiji)