Eskalacija ekonomske konfrontacije između velikih sila sada se smatra najvećom pretnjom globalnoj stabilnosti za ovu godinu, saopštio je Svetski ekonomski forum (WEF) u svom Izveštaju o globalnim rizicima za 2026. godinu.
Geoekonomska konfrontacija koja podrazumeva korišćenje alata poput sankcija i carina rangirana je ispred dezinformacija i lažnih vesti, društvene polarizacije, ekstremnih vremenskih prilika i oružanih sukoba između država kao najveći globalni rizik za 2026. godinu.
Godišnji izveštaj zasniva se na stavovima više od 1.300 lidera i stručnjaka iz oblasti privrede, akademske zajednice, civilnog društva i državnih institucija.
Prema nalazima izveštaja, polovina ispitanika očekuje buran ili "oluјan" svet u naredne dve godine, što je znatan rast u odnosu na prošlogodišnjih 36 odsto.
Dodatnih 40 odsto anketiranih smatra da će globalna situacija u tom periodu biti, u najboljem slučaju, nestabilna, dok svega 9 odsto predviđa stabilnost, a samo 1 odsto očekuje smirivanje prilika. Prognoze za narednu deceniju još su sumornije, jer većina učesnika predviđa dugotrajnu globalnu nestabilnost.
Izveštaj je objavljen nekoliko dana uoči godišnjeg sastanka SEF-a u Davosu, na kojem će upravljanje geopolitičkim i ekonomskim rizicima, uz odgovornu primenu tehnologija poput generativne veštačke inteligencije, biti među glavnim temama.
"Izveštaj o globalnim rizicima služi kao sistem ranog upozorenja u vremenu pojačane konkurencije, koja umnožava globalne rizike, od geoekonomskih sukoba, preko nekontrolisanog razvoja tehnologije, do rasta zaduženosti, i menja našu zajedničku sposobnost da se s njima nosimo", izjavila je izvršna direktorka SEF-a Sadija Zahidi.
"Ipak, nijedan od ovih rizika nije unapred zadan", dodala je ona.
Rastu geopolitički i ekonomski rizici
Geoekonomski sukobi nalaze se na vrhu liste kratkoročnih rizika u izveštaju SEF-a, pri čemu je 18 odsto ispitanika navelo ovu pretnju kao najverovatniji okidač globalne krize u 2026. godini.
Ovaj rizik zauzima i prvo mesto po težini u naredne dve godine, skočivši čak osam pozicija u odnosu na prošlu godinu. Oružani sukobi između država nalaze se na drugom mestu za 2026. godinu, ali padaju na petu poziciju u dvogodišnjoj prognozi.
U uslovima rastućih rivalstava i dugotrajnih konflikata, geoekonomski sukobi ugrožavaju lance snabdevanja, stabilnost globalne ekonomije i kapacitete međunarodne saradnje potrebne za odgovor na ekonomske šokove, upozorava SEF.
Ovi nalazi dolaze nakon godine u kojoj je predsednik SAD Donald Tramp uzdrmao globalnu trgovinu promenom trgovinske politike Vašingtona i uvođenjem carina.
Dvostruko-cifrene carine na uvoz iz gotovo svih zemalja poremetile su svetsku trgovinu i dodatno opteretile budžete potrošača i kompanija širom sveta.
Na geopolitičkom planu, 68 odsto ispitanika očekuje da će narednu deceniju obeležiti "multipolarni ili fragmentisani poredak", što predstavlja blagi porast u odnosu na rezultate iz 2025. godine.
Ekonomski rizici beleže najveći ukupni rast u dvogodišnjoj prognozi. Rizici od ekonomske recesije i inflacije skočili su za po osam mesta, na 11. odnosno 21. poziciju, dok je pretnja pucanja finansijskih balona napredovala sedam mesta, na 18. poziciju.
SEF upozorava da rastuća zaduženost i potencijalni baloni na tržištu imovine, dodatno pojačani geoekonomskim tenzijama, mogu pokrenuti novu fazu globalne tržišne nestabilnosti.
Od tehnoloških pretnji do klimatskih izazova
Dezinformacije i lažne vesti zauzele su drugo mesto među globalnim rizicima u dvogodišnjoj prognozi, dok se sajber-nebezbednost nalazi na šestoj poziciji.
Negativne posledice veštačke inteligencije zabeležile su najveći skok u izveštaju SEF-a, sa 30. mesta u dvogodišnjoj perspektivi na peto mesto u desetogodišnjoj prognozi, što odražava rastuću zabrinutost zbog uticaja AI na tržište rada, društvo i bezbednost.
Društvena polarizacija ocenjena je kao četvrta najveća pretnja ove godine i treća po značaju u prognozi do 2028. godine.
Nejednakost je zadržala sedmo mesto i u dvogodišnjem i u desetogodišnjem pogledu, a već drugu godinu zaredom identifikovana je kao najpovezaniji globalni rizik.
Kako kratkoročne brige potiskuju dugoročne ciljeve, ekološki rizici pali su na listi prioriteta u dvogodišnjoj prognozi. Ekstremne vremenske prilike pale su sa drugog na četvrto mesto, zagađenje sa šestog na deveto, dok su kritične promene u Zemljinim sistemima i gubitak biodiverziteta pali za sedam, odnosno pet pozicija.
Ipak, u desetogodišnjoj perspektivi, ekološki rizici i dalje se smatraju najtežima, pri čemu su na vrhu liste ekstremni vremenski događaji, gubitak biodiverziteta i kritične promene u funkcionisanju Zemljinih sistema.
Čak tri četvrtine ispitanika očekuje buran ili izrazito nepovoljan razvoj stanja životne sredine, štopredstavlja najnegativniju prognozu među svim kategorijama rizika.
Zahidi je istakla da Izveštaj o globalnim rizicima, koji se objavljuje već 21. godinu zaredom, jasno pokazuje da je "saradnja nezamenljiva u upravljanju globalnim rizicima".
"Izazovi istaknuti u ovom izveštaju, od geopolitičkih potresa i ubrzanih tehnoloških promena, preko klimatske nestabilnosti i društvenih tenzija, do ekonomskih rizika, ukazuju i na razmere potencijalnih opasnosti sa kojima se suočavamo i na našu zajedničku odgovornost da oblikujemo ono što dolazi", poručila je ona.
(EUpravo zato/Euronews)