U jednom trenutku je zavladala prava pomama za stabljikama paulovnije jer raste veoma brzo, pa su mnogi pomislili da će brzo i zaraditi.
Bilo je prevarenih ljudi koji su želeli da je gaje, a onda dobijali nešto sasvim drugo. Jedni su uzimali loš sadni materijal, a drugi nisu ni znali da ima više vrsta paulovnija i da većina nije pogodna za naše podneblje.
Na kraju su se održali samo oni koji su uzgoj ove biljne kulture shvatili ozbiljno i dobro se informisali, a sadni materijal kupili od proverenih proizvođača i pratili reč struke.
Ono što je sigurno je da je reč o biljci koja izuzetno brzo raste i čija je korist višestruka.
Izvrsnim izolacionim materijalom je čine vlaknasta struktura sa vazdušastim porama, kao i otpornost na vlagu, uz postojanu formu pri ekstremnim uslovima, a može se koristiti i za ogrev, u pčelarstvu jer je i medonosna biljka, a služi i kao stočna hrana, prenosi BizPortal.
Postoji devet vrsta paulovnije, kao i niz hibrida. Za naše uslove se preporučuje hibrid Paulownia bellisia, jer je prilagođena našoj klimi i terenu i nije invazivna vrsta.
Ukoliko se koristi za ogrev može da se seče dosta ranije, a za prvu eksploataciju kao tehnička građa treba da raste osam do deset godina posle čepovanja.
Koliko može da se zaradi?
Drvo je brzorastuće i profitabilno i najbrže rastuće drvo na svetu. Tokom svoje prve vegetacijske sezone dostiže visinu od 6 metara, a svake naredne godine može da dobije 3 do 4 cm u prečniku.
Ukoliko se gaji u dobrim uslovima, stabla će dostići 20 metara visine i 40 cm obima debla za 5-7 godina, a biće spremna za industrijsku upotrebu za sedam do 10 godina.
Stabla paulovnije gore kao plin, a kalorijska vrednost jednog kubika paulovnije je ravna jednom kubiku mrkog uglja. Jedan hektar, na kojem stane oko 600 sadnica, za četiri godine navodno može da donese zaradu i do 50.000 evra.
Paulovnija može da se sadi na njivama najviše do 1.200 metara nadmorske visine, a kao i svaka biljka, traži određene uslove. Teško uspeva na kiselijim zemljištima, a ne trpi ni zabarenu zemlju.
Zemljište sa visokim podzemnim vodama i ono koje ne propušta vodu su temelj za neuspeh u uzgoju paulovnije. Takođe, nije imuna na napade različitih štetočina.
Paulovnija ima veoma široku primenu u svetu: u industriji se koristi za izradu muzičkih instrumenata, upotrebljava se i u brodogradnji, avio-industriji, izradi dasaka za jedrenje, montažnih kuća, građe, stolarije, parketa, furnira, nameštaja, igračaka i drugih predmeta od drveta.
Prednosti i mane
Sve zvuči idealno, ali ipak učinci paulovnije nisu toliko ispitani.
Šta treba imati u vidu:
- Postoji više vrsta paulovnije od kojih samo Paulownia bellisima nije invazivan, tačnije, ograničeno se razmnožava, trpi niske temperature i može se iskoreniti jer ima manji koren
- Pojedine države, poput Hrvatske, zabranile su setvu divlje vrste Paulownia tomentosa, jer je veoma invanzivna vrsta i nekontrolisano se razmnožava iz semena
- Iako je meko za obradu, nije svaki proizvođač nameštaja zainteresovan za kupovinu sirovine od ovog drveta. Zapravo, paulovnija je veoma kruta i teško se savija, što nije uvek dobro za proizvodnju.
- U mnogim zemljama paulovnija je zabranjena za sejanje. U EU se ograničava njeno sejanje na priobalna područja, parkove i nenaseljena mesta. Ne sme se sejati u šumama niti njome pošumljavati. U većini zemalja neophodno je pribaviti dozvole za njeno sejanje i to samo hibrid Paulownia bellisima, uz potreban dokaz iz laboratorije.
Pozitivna iskustva
Ima i srpskih preduzetnika koji su se odlučili da zasade paulovnije i zadovoljni su ishodom. Ipak, dobro su se informisali, pa pojedinci imaju i više od 15.000 stabala. Drveće se seče po godištu u zavisnosti od toga za šta će se dalje koristiti i kako će se prerađivati.
(EUpravo Zato/BizPortal)