Jaroslav Balaž iz Gložana, kod Bačkog Petrovca, posle 15 godina ponovo je jesenas posejao mak.
Smatra da ova godina obećava dobar rod, prinos od 500 do 700 kilograma po jutru na područjima gde nije bilo mraza, zbog umereno tople klime.
Posle suvog ratarenja Jaroslav se opredelio za mak zbog klimatskih promena, skupe setve i niskih cena primarnih poljoprivrednih kultura, smatrajući da će bolje finansijski proći jer na domaćem tržištu ima izvoznika koji mak prodaju u Češkoj i Slovačkoj.
Očekuje se 500−700 kilograma prinos maka po jutru
"Za gajenje maka ne treba veliko ulaganje, što me je navelo da se opet okrenem ovoj biljci. Osim semena, ulog su i zaštitna sredstva, koja su potrebna u svakoj poljoprivrednoj proizvodnji. Dve zaštite u gajenju maka su najvažnije − na početku cvetanja, da bi se zaštitila čaura od insekata, i na kraju cvetanja, mada se mak može tretirati i više puta, ali samo zaštitnim sredstvima koje dozvoljava EU, ukoliko se želi prodati na strano tržište. Važno je da tokom cvetanja bude umereno toplo i suvo vreme, jer kiša umanjuje rod i kvalitet zrna. Zato je sada idealno vreme, pošto nije previše toplo, jer usled visokih temperatura mak brže sazreva i čaure budu poluprazne", naveo je Balaž.
280−300 dinara kilogram na veliko
On kaže da će tokom žetve, koja počinje krajem juna i početkom jula, celokupan rod pokušati da proda na inotržište izvoznicima koji naš rod prodaju u Slovačkoj i Češkoj.
Sada je kilogram maka na veliko od 280 do 300 dinara. Skuplji je na pijacama i kada se prodaje pekarima, ali to su manje količine koje se otkupljuju u odnosu na ove koje traže izvoznici.
Mak preplavio vojvođanske njive
Dugogodišnji proizvođač maka iz Padine, u opštini Kovačica, Miša Hromčik kazao je za Dnevnik da je jesenas posejano znatno više maka nego ranijih godina, posle lanjske velike suše i malih prinosa od kukuruza, soje i suncokreta.
"Samo u Padini jesenas je posejano dvostruko više maka nego ranijih godina, na 250−300 hektara. Ima ga posejanog i u drugim mestima, na oranicama gde nikada nije sejan. Ali će na strano tržište otići samo mak koji je prošao analize potrebne da bi mogao preći granicu. Nažalost, mnogi poljoprivrednici nemaju ugovore sa izvoznicima i ne pridržavaju se standarda i uputstva koje u proizvodnji zahteva EU. Ne razlikuju industrijski mak od prehrambenog, koji samo u trgovima može da sadrži morfijum. Zato ukoliko takav mak ne prođe analize, domaće tržište će njime biti preplavljeno. A klima sada obećava da će prinosi biti odlični", istakao je Hromčik.
Balaž dodaje daTrenutna cena nije sigurna jer na nju utiče koliko će maka biti u ponudi na drugim tržištima.
Prema njegovim rečima, domaći izvoznici cenu formiraju gledajući kakva je ponuda i potražnja na tržištima mimo Slovačke i Češke.
(EUpravo zato/novosti.rs)