Globalna pomama za Dubai čokoladama sa pistaćima, izazvala je nestašice ovog orašastog ploda i nagli rast cena na svetskom tržištu, a tona pistaća trenutno vredi više od 7.500 dolara. Stručnjaci ne očekuju da će poskupljenja uskoro stati, jer su zalihe iscrpljene, a potražnja i dalje raste.
Zbog sve veće isplativosti, brojni proizvođači badema i drugih orašastih plodova prelaze na pistaće, jer ova kultura ne zahteva naročite uslove za uzgoj, a donosi značajnu zaradu.
Da pistaći mogu uspešno da rastu i u Srbiji pokazuje primer Dejana Jakovljevića iz sela Selište kod Trstenika, koji se već deceniju bavi uzgojem egzotičnih biljaka. Na njegovom imanju, pistaći zauzimaju posebno mesto, a interesovanje za ovu voćnu kulturu, kako kaže, polako ali sigurno raste.
"Za sledeću godinu planiramo oko 5.000 sadnica pistaća. Ove godine ih je ostalo manje od 200, i sve su već rezervisane“, kaže Jakovljević.
Kako dodaje, najčešće ih uzimaju ljudi koji već gaje lešnike, orahe ili voće i žele da eksperimentišu s novim kulturama.
"Uglavnom se kreće sa 10 do 15 sadnica, jer su pistaći skupi, a jedna sadnica košta oko 10 evra.“
Prema njegovim rečima, pistać je na domaćem tržištu još uvek novost, a kvalitetan plod dostiže cenu od 15 evra po kilogramu.
"Kod nas se uglavnom uvozi druga klasa, dok ona najkvalitetnija završava na tržištima Zapadne Evrope“, objašnjava Jakovljević.
Prema njegovim rečima, pistaćima nikako ne odgovara močvarno već drenažno, propusno zemljište, od 5 do 7,5 ph kiselosti gde nema puno humusa.
U stanju su da izdrže velike temperaturne oscilacije do 40 stepeni u jednom danu, kakve su i u njihvoj postojbini Iranu. Zasad nije težak za održavanje jer su otporni na bolesti, a insekti i štetočine ih ne napadaju. Sade se muške i ženske sadnice u razmeri 1:10, s tim što muške ne rađaju, odnosno njihov plod nije jestiv, pa samim tim ni rentabilan.
"Na početku sam isprobao nekih šest sorti, od američkih do sicilijanskih, da bih se potpuno orijentisao na kerman, iransku, izvornu sortu, koja se pokazala kao najotpornija na bolesti zbog čega je sa 80 odsto i najzastupljenija u svetu. Dobra je i grčka sorta aegina, ali je slabije otporna na mrazeve. Pistaći mogu da se sade tokom cele godine, i u pola vegetacije, a dvogodišnjoj sadnici treba tri godine da počne da rađa. Velika prednosot u odnosu na drugo koštunjavo voće je i što plod može da stoji i do dve godine i da mu ništa ne fali", pojašnjava Jakovljević.
Pistaći kod nas, kako kaže, još nisu prepoznati kao voćna sorta, kao što nije ni jestivi kesten, tako da proizvođači i dalje čekaju odgovor Ministarstva poljoprivrede na zhtev upućene još pre tri godine.
"A, bez tog sertifikata ne može da se konkuriše ni za razne subvencije resornog Ministarstva, tako da bi to trebalo što pre da se reši", dodaje Jakovljević.
Kako kaže, dok čeka sertifikat, a pošto ne voli da sedi skrštenih ruku, trenutno je u fazi razoja pekan oraha.
"Zasad ispitujem da vidim da li to hoće da rodi kod nas, istražujem sorte, pa ćemo da vidimo, možda i to preraste u neki naredni projekat.
"Rasadničarskom delatnošću porodično se bavimo oko sto godina, a sve je započeo moj deda sa loznim kalemom. Uz ukrasne i egzotične sadnice i sisteme za navodnjavanje, imamo i jabuke, šljive, trešnje, ali tu, čini mi se, nema perspektive jer nema radne snage", podvlači on.
Kako dodaje, svi bi kao da rade ali od 11 do 17 sati i za dnevnicu 5.000 dinra.
"A, ovde nema sutra, nego mora odmah, ako trešnjin plod, na primer, ne ubereš i ne transportješ na vreme, priča je u startu završena.
Kako je Dubai čokolada izazvala globalnu nestašicu pistaća?
Od skromne poslastice do luksuznog trenda "Dubai čokolada“ je zahvaljujući društvenim mrežama postala globalni hit koji je ozbiljno uzdrmao tržište pistaća.
Viralni recepti i raskošni video-snimci na TikToku i Instagramu pretvorili su ovu čokoladu u simbol prestiža, pa danas za 100 grama treba izdvojiti i više od 10 evra.
Uprkos visokoj ceni, potražnja ne jenjava. U nekim zemljama prodaja je ograničena, dok su proizvođači čokolade u trci za sirovinama počeli da otkupljuju gotovo sve dostupne količine pistaća.
Iran, drugi najveći svetski proizvođač ovog orašastog ploda (odmah posle SAD), zabeležio je skok izvoza pistaća u Ujedinjene Arapske Emirate za čak 40 odsto, i to u samo šest meseci, što je više nego u celoj prethodnoj godini.
Rezultat?
Na tržištu jednostavno nema dovoljno pistaća da bi se zadovoljila eksplozivna potražnja. Cena ovog ploda sada dostiže i do 7.500 dolara po toni, a sve više proizvođača orašastih plodova, uključujući one koji su se ranije bavili bademima, prelazi na pistaće, jer je uzgoj isplativiji i zahteva manje specifičnih uslova.
Ostaje da se vidi da li je Dubai čokolada samo prolazna senzacija ili trajni luksuz na svetskom slatkiškom meniju, ali za proizvođače pistaća, ova slatka pomama već je promenila pravila igre.
(M.A./EUpravo zato/agrobiznis.rs)