Ova biljka je tražena roba u Evropi, za nju daju do 1.000 EUR! Srpske njive su idealne a ulaže se samo jednom

Jan Woitas / DPA / Profimedia Traktor sa mašinom za branje vozi se kroz redove hmelja

Izdanci biljke hmelj, poznati po izraženoj gorčini, ubrajaju se među najskuplje namirnice u svetu. Ovaj sezonski delikates često se naziva povrćem zbog načina pripreme u kulinarstvu – kuvanjem, dinstanjem, prženjem ili kao dodatak jelima. Nama je većinom poznat kao biljka od koje se pravi najomiljenije piće mnogih Srba, pivo.

Hmelj (Humulus lupulus) je višegodišnja biljka iz porodice Cannabaceae, najčešće uzgajana zbog ženskih cvetova (šišarki) koji se koriste u proizvodnji piva. Međutim, pre nego što je pivo postalo ono što danas poznajemo, u drevnom Egiptu pravljen je lekoviti napitak od natopljenih žitarica, dok hmelj još nije bio zvezda ovog procesa.

Tražena roba na severu Evrope

U celoj Evropi hmelj se ne ceni samo u čašama, već i na tanjirima – a u nekim zemljama je posebno tražen.

"Belgija i Holandija su zemlje koje najviše cene izdanke hmelja i spremne su da za njih plate i do hiljadu evra po kilogramu. Međutim, njihova popularnost raste i u drugim zemljama", navodi EastFruit, međunarodna informacijsko-analitička platforma sa fokusom na hortikulturu.

Visoka cena ove biljke rezultat je činjenice da je samonikla – izdanci se kupuju od malih sakupljača. Osim toga, vrlo su delikatni, brzo propadaju i treba ih konzumirati što pre nakon branja.

U Srbiji se hmelj tradicionalno gaji u Vojvodini, posebno u regionima oko Bačke Palanke, Bačkog Petrovca i Novog Sada. Ova područja imaju povoljne klimatske i zemljišne uslove za uzgoj hmelja.

Sve što treba da znate o hmelju

Hmelj je osnovni sastojak piva i jedna od najunosnijih ratarskih kultura. Osim u proizvodnji piva, od davnina se koristi i u medicinske svrhe. Njegov prepoznatljiv gorak ukus potiče od lupulina, praha kojim su bogate šišarke biljke.

Hmelj (Humulus lupulus) je višegodišnja biljka i penjačica. U narodu je poznat pod različitim nazivima, poput blusta, hmeljevine, kuke, melike i miljevine. Muški cvetovi formiraju viseće metličaste cvasti, dok su ženski grupisani u rese iz kojih se razvijaju žućkasto-zelenkaste šišarke bogate lupulinom.

Ova biljka prirodno raste u blizini reka, dok gajene sorte najbolje uspevaju na toplim i osunčanim područjima.

Prvi zapisi o hmelju potiču iz 7. veka n.e., kada je arapski lekar Mesue preporučivao sirup od hmelja za čišćenje krvi. Uzgajanje hmelja započelo je u 8. veku, a danas se isključivo gaje kultivisane sorte za potrebe pivarske industrije.

Zato su srpske njivе idеalnе za uzgoj

Hmеlj, naime, nе voli visokе tеrеnе, odgovora mu vlažna klima i vazduh, tе najboljе uspеva kada sе sadi u blizini nеkе vodе. Prosеčan prinos hmеlja u našoj zemlji jе oko dvе tonе po hеktaru, a kilogram ovde košta od čеtiri do 20 еvra, u zavisnosti od toga da li sе prodajе cvеt - šišarica ili kao pеlеt, koji jе skuplji, jеr prеdstavlja viši stеpеn obradе, pisali smo ranije.

U prosеku možе da sе zaradi bruto oko 15.000 еvra, ali trеba imati u vidu da i troškovi proizvodnjе nisu mali, posеbno što u hmеljarstvu trеba puno ručnog rada, pa su sеzonski radnici nеizbеžni.

Za hmеlj postoji sigurno inostrano tržištе, dobra cеna i državni podsticaji. Nijе bеrzanska roba, a kada sе glеda zarada uzima sе dеsеtogodišnji prosеk.

S drugе stranе, ono što vеrovatno sputava ratarе da pokrеnu sopstvеni uzgoj hmеlja jеsu vеlika ulaganja. U samom počеtku proizvodnjе trеba čak 30.000 do 35.000 еvra po hеktaru.

Međutim posle tog ulaganja nema novih, već samo svake godine treba da se održava novi koren.

Godišnje se u svetu proizvede od 80.000 do 100.000 tona hmelja, od čega u EU oko 50 000 tona. Broj pivara se, samo u EU, udvostručio tokom poslednjih pet godina i sada ih je oko 9.500, bez Švajcarske i Norveške.

Ukoliko vas je ovo pokrenulo da razmišljate o tome da krenete da zarađujete sadeći ovu biljnu kulturu, tu je IPARD fond koji je do sada pomogao mnogim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i dotirao im sredstva da pokrenu ili unaprede prinose, posao, zaradu.

Sve o ovoj vrsti pomoći EU možete pronaći na zvaničnoj stranici IPARD-a, ili na sajtu eumogucnosti.rs.

(EUpravo zato/Dnevnik)

TAGOVI