Paraćincu Dušanu Banjancu, povratniku iz inostranstva, ideju da u rodnom kraju zasadi lesku dao je zet, ako je je Dušan 20 godina živeo u Austriji i tamo uslužno za Austrijance podigao 26 plantaža leske.
Boban Dejanović, po zanimanju pravnik zaposlen u paraćinskoj Opštinskoj upravi, oženjen je Dušanovom sestrom bliznakinjom, a u plantaži lešnika video je šansu da poveća kućni budžet.
Tako su njih dvojica zajedno kupili osam hektara zemlje u selu Mirilovac, a dve godine kasnije, to je plantaža sa oko 4.000 sadnica leske koja je već dala početni rod.
Njihova plantaža je sada među najvećim u Pomoravlju, dok u Paraćinu nema veće plantaže koja rađa lešnik.
Dušan i Boban tu nisu stali, upustili su se u svojevrsni rizik.
Naime, da ne bi predugo čekali na rod, zasadili su četvorogodišnje sadnice umesto mlađih.
Opsežne pripreme zemljišta za sadnju trajale su skoro godinu dana. Zemlja je bila četvrte klase, a Nanjanac kaže da su to popravili veštačkim đubrivom.
"Dovezli smo 50 tona otpada iz jedne šećerane i razbacali po parceli, pa onda poorali. Nakon nekoliko meseci kontrola uzoraka zemlje u laboratoriji pokazala je da smo uspeli da ostvarimo PH neutralnu vrednost. Od četvrte klase zemljišta dobili smo drugu. U međuvremenu, iskopali smo bunar da obezbedimo vodu i plantažu ogradili, da bi tek nakon toga usledila sadnja", priča ovaj vredan domaćin.
Za samo dva dana, u decembru 2022. zasadili su svih 4.000 sadnica. Prvi rod koji je bio simboličan, stigao je devet meseci kasnije, dok je ove godine prinos bio 1,5 tona lešnika u ljuspi.
To je tek početak...
"To je tek početak", nagoveštavaju Dušan i Boban.
Prve ozbiljnije količine očekuju 2026, a posle će plantaža donositi solidan godišnji prihod.
"Svako stablo rodi osam do 12 kilograma lešnika u ljuspi. To je četiri do pet kilograma jezgra, tako da od ove plantaže ostajaće minimum 25 evra po stablu. To i jeste glavni motiv da se uzgaja lešnik, pogotovu što žbunasta forma leske rađa 70 godina. Plantaža kao naša berićetna je za tri generacije, pa kako obojica imamo ćerke, i njihove porodice imaće lep godišnji prihod", pričaju ovi proizvođači leske.
Inače, berba lešnika počinje u drugoj polovini avgusta i traje tri do četiri nedelje.
U plantažu još uvek samo ulažu, a ukupna cifra je blizu 150.000 evra. To će se, međutim, vratiti sa svega dve berbe u punom rodu. Jer, prema njihovoj računici, od osam hektara pod lešnikom godišnje će ostajati oko 100.000 evra. Ne zovu lešnik džabe "zlatnim grumenom".
Lešnik voli "da su mu noge u vodi, a glava na suncu"
Lešnik voli "da su mu noge u vodi, a glava na suncu", kažu Dušan i Boban i dodaju da su morali da investiraju u bunar dubok 151 metar, rezervoar od 5.000 litara vode i cisternu.
Ograđivanje plantaže je trajalo tri meseca. U ogradu je otišlo dva i po kilometra žice, a drži je blizu 900 stubova, pojašnjava Boban Dejanović.
Pod leskom je u našoj zemlji trenutno oko 2.700 hektara, što zadovoljava svega 11 odsto potreba domaćeg tržišta, dok se ostalo uvozi, tvrdi Banjanac.
Svetsko tržište drži Turska sa 70 odsto proizvodnje, dok ostatak obezbeđuju Italija, Francuska i Kalifornija (SAD). Trenutna cena očišćenog lešnika u Srbiji na veliko je 7,5 evra za kilogram, a u maloprodaji je od 1.200 do 1.400 dinara. U inostranstvu je cena mnogo veća, pa Dušan i Boban u perspektivi planiraju izvoz. Do tada, mehanizaciju koju već imaju kompletiraće linijom za sušenje i krckanje lešnika.
Dušan i Boban kažu i da kada nema posla oko leske, plantaža postaje mesto za druženje i roštilj.
(M.A./EUpravo zato/Kurir.rs)
Lešnik voli "da su mu noge u vodi, a glava na suncu"