Rejonizacija poljoprivrede je važna kako za agrarnu politiku, tako i za jačanje malih gazdinstava, a Srbija je u vinskom sektoru prešla dug put kako bi taj sektor bio u skladu sa evropskim propisima.
Nekada je svaki kraj u Srbiji bio poznat po onome što se u njemu gaji. Tako je, recimo, beogradska opština Grocka bila poznata po vinogradima.
Na parceli od jednog hektara koji je pre deset godina bio zarastao u korov, porodica Anđelić je zasadila prvi organski vinograd.
Kažu da vina prave u saradnji sa prirodom.
"Ručna berba je jako važna zbog toga što se ne oštećuje grožđe. I onda ne dođe do oštećenja grožđa i ne krene ta fermentacija još u vinogradu, nego tek kada dovedemo grožđu u vinariju. Potražnja za organskim vinom u Evropi raste za 20 odsto godišnje. I imate čitave segmente populacije, pre svega ove od 25 do 35 godina, koji neće da piju ništa sem organskog vina", ističe Branislav Anđelić, iz organske vinarije Plavinci u Grockoj.
Stroge inspekcijske kontrole garantuju da je vino proizvedeno tamo gde proizvođač ima sertifikat, i tek onda na etiketi može da piše "organsko vrhunsko vino sa geografskim poreklom".
Ivana Simić iz Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju navodi da su sve te lokalne autohtone ili odomaćene sorte mnogo rezistentnije i mnogo otpornije na sve neke buduće probleme, napade bolesti i štetočina.
"Imamo vrlo limitirane uslove u cilju zaštite znači nema sintetičkih pesticida", pojašnjava Simić.
Zašto je važna analiza zemljišta?
Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu svaki poljoprivredni proizvođač je u obavezi da jednom u pet godina analizira plodnosti zemljišta, a organski proizvođači to moraju da urade češće, tačnije na svake dve godine.
Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede svim proizvođačima koji planiraju da se uključi u organsku proizvodnju preporučuje da urade analizu zemljišta.
"Zašto? Neki put postoje u dubljim slojevima neki ostaci teških metala a proizvođač apsolutno poštuje sva pravila organske proizvodnje i posle mu se u plodu nađu ti ostaci metala", pojašnjava Milić.
Za koje vrste će se dobijati subvencije?
U vinogradarstvu su urađene tematske mape i utvrđeni tipovi zemljišta.
Prof. dr Dejan Đurović s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu navodi da je ideja bila da na osnovu tih mapa, odnosno karata koje su mi predložili za određenu voćnu vrstu, Ministarstvo i određuje koje vrste će gde subvencionisati.
"Mi smo praktično rejone podelili na tri oblasti u Srbiji, za svaku voćnu vrstu. Taj dokument u stvari služi kao preporuka proizvođačima da treba da odaberu odgovarajuću voćnu vrstu ali u cilju postizanja najboljeg prinosa i kvaliteta ploda", ukazuje profesor Đurović.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)