Ovogodišnja berba grožđa u Srbiji počela je ranije nego što je uobičajeno u mnogim vinogradarskim krajevima. Visoke temperature ubrzale su sazrevanje, dok je dugotrajna suša ostavila vidljive posledice na vinovu lozu. U pojedinim područjima prinosi su manji i do 60 odsto.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da manji rod ne mora nužno značiti i lošiji kvalitet vina. Naprotiv, suša i slabiji vegetativni razvoj u određenim uslovima mogu pozitivno uticati na kvalitet grožđa.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Nebojša Marković kaže da su prinosi većine sorti u Srbiji uglavnom u očekivanim okvirima, ali da su pojedini krajevi, naročito na jugu zemlje, pretrpeli veće gubitke.
"Suša, ali i ožegotine na grožđu, naročito sa zapadne strane redova, utiču na smanjenje prinosa", navodi Marković.
Sušni period uticao je i na razvoj vinove loze. Ovogodišnji vegetativni prirast slabiji je nego ranijih godina, a grozdovi su uglavnom sitniji i rastresitiji. To znači manje grožđa, ali takva struktura može biti povoljna za kvalitet sirovine namenjene proizvodnji vina.
Visoke temperature ubrzale sazrevanje
Iako je vegetacija početkom godine kasnila, visoke temperature su kasnije ubrzale razvoj loze, pa je period do berbe kraći nego što se očekivalo.
Poseban izazov predstavlja odnos šećera i kiselina u grožđu. Zbog ubrzanog sazrevanja vinogradari ne mogu da se oslanjaju samo na uobičajene termine berbe, već moraju pažljivo pratiti stanje bobica, sadržaj šećera, kiselost i druge pokazatelje tehnološke zrelosti.
"Kod pojedinih sorti čekanje na uobičajeni termin može predstavljati dodatni rizik, jer bi grožđe na visokim temperaturama moglo da izgubi deo vode, dok bi se istovremeno menjao odnos šećera i kiselina", objašnjava profesor.
Podloge otporne na sušu u prednosti
Bolje su prošli vinogradi u kojima su sorte kalemljene na podloge otpornije na sušu. Kod njih su posledice nedostatka vode manje izražene.
Kod osetljivijih podloga već se primećuju žutilo i crvenilo lišća, a zatim i njegovo opadanje u zoni grozdova. Kada grozdovi ostanu nezaštićeni, direktno izlaganje suncu može izazvati dehidraciju bobica i ožegotine.
Zbog toga će pravovremena berba ove godine biti posebno važna. Odlaganje može dovesti do dodatnog gubitka mase i pogoršanja kvaliteta grožđa.
Konačna ocena tek posle prerade
Specifične karakteristike ovogodišnjeg roda predstavljaće izazov i za vinare. Tehnolozi će morati da prilagode preradu grožđa kako bi, uprkos promenama u odnosu šećera i kiselina, izvukli najbolji mogući kvalitet.
Istovremeno sazrevanje više sorti dodatno otežava organizaciju berbe, jer vinogradari u kratkom periodu moraju da obezbede radnu snagu, transport i prijem grožđa u vinarijama.
Profesor Marković, koji je prethodnih dana obilazio vinograde, ocenjuje da ovogodišnju sezonu nije moguće jednostavno proglasiti ni dobrom ni lošom. Suša je donela manje prinose i oštećenja, ali bi sitniji i rastresitiji grozdovi u pojedinim vinogradima mogli da budu dobra osnova za kvalitetno vino.
Manje grožđa, dakle, ne mora da znači i lošiju vinsku godinu, konačnu ocenu daće tek prerada i kvalitet dobijenog vina.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)