Iako se možda smatra da je drvo kao građevinski materijal stvar prošlosti, švedska kompanija "Modvion" je 2023. pokazala da to nije slučaj kada je podigla drvenu vetroturbinu od 103 metra visine.
Sada je dobila sertifikat za dizajn nove turbine koja će biti najviša takva konstrukcija od obrađenog drveta do sada - 119 metara.
Dizajnirana je da nosi vetroturbinu snage 6,4 megavata danske kompanije "Vestas". U pitanju je novi koncept prema kome se fokus kompanije prebacuje na izgradnju turbina koje bi do 2027. godine trebalo da dostignu visinu od skoro 170 metara.
Inženjerski obrađeno drvo ponovo izaziva interesovanje kao građevinski materijal zbog svoje čvrstine, male težine i niskih emisija štetnih gasova. Dobija se lepljenjem piljevine, drvenih vlakana, pa čak i čitavih dasaka uz pomoć lepaka, prenosi portal "IEEE Spectrum".
Krajnji proizvod može biti znatno jači od običnog drveta, a pri određenim dimenzijama mogao bi da konkuriše i čeliku, zahvaljujući visokom odnosu čvrstine i mase. Osim toga, može se proizvoditi u manjim modulima, što olakšava transport.
Ovaj materijal već se koristi i za izgradnju data centara, satelita i višespratnica, što pokazuje njegov potencijal.
"Drvo je originalni građevinski materijal visokih performansi, i mislim da je tokom poslednjih 100 godina bio nedovoljno korišćen. Kada razmislite, drvo je evoluiralo milionima godina kako bi nosilo teret i izdržalo vetar, tako da nije teško zamisliti da je to prilično pogodan materijal za ovakvu primenu", rekao je izvršni direktor "Modviona" Erik Dolerud.
Upotreba drveta donosi i velike ekološke koristi. Prema Švedskom institutu za istraživanje, konstrukcija kula od ovog materijala proizvodi 90 odsto manje emisija tokom životnog veka u poređenju sa čelikom.
Građevinska industrija odgovorna je za skoro 40 odsto globalnih emisija CO₂, pretežno zbog upotrebe cementa i čelika, podaci su Ujedinjenih nacija. Ipak, ukoliko bi postojale solidne drvene konstrukcije, to bi moglo da doprinese prelasku na održivije materijale.
Proizvodnja vetroenergije imala je rekordnu godinu u 2024, prema Globalnom savetu za vetroenergiju. Da bi se ostvarili klimatski ciljevi iz sporazuma COP28, globalni kapaciteti iz obnovljivih izvora moraju se utrostručiti do 2030, što ukazuje na rastuće tržište za nove turbine.
Iako čelične turbine mogu da se prave od manjih segmenata, veliki broj vijaka koje treba montirati, pregledati i redovno proveravati čini takve dizajne složenim i skupim.
Proizvod kompanije "Modvion" direktno konkuriše čeličnim konstrukcijama kada je reč o troškovima, ali kod turbina viših od 150 metara, Dolerud veruje da bi firma mogla takođe da parira po ceni.
"Možda ćemo uspeti da u potpunosti optimizujemo ovu novu tehnologiju kada budemo ušli u masovnu proizvodnju, i tada možemo da probamo da se takmičimo i na tržištu čeličnih cevastih konstrukcija. Ali to nam trenutno nije primarni cilj", rekao je.
(EUpravo zato/Cool Down)