Folksvagen najavljuje štrajkove, a političari koji su dugo bili u stanju da preduprede najgore, sada, izgleda, više ne mogu.
Dok Folksvagen preti da će zatvoriti neke nemačke fabrike po prvi put u svojoj dugoj 87 dugoj istoriji kompanije, političari koji su decenijama štitili radnike od masovnih otpuštanja, bore se da dođu do odgovora usred rastuće frustracije radnika i pretnje masovnim štrajkovima.
"Kako vreme odmiče, radnici su sve više uznemireni i ljuti što se to radi", rekao je Torsten Greger, glavni pregovarač za IG Metall, najvećeg nemačkog radničkog sindikata.
Greger je rekao da će štrajkovi upozorenja biti održani pre 9. decembra, uoči sledeće runde pregovora sa menadžmentom o smanjenju troškova, i zapretio mnogo oštrijim akcijama ako pregovori prođu loše.
"Postoji mogućnost i mnogo veće industrijske akcije", rekao je on i dodao da su ljudi za to spremni.
Izazovi dolaze u trenutku kada nemačka vlada nije u stanju da reaguje nakon raspada trostranačke vladajuće koalicije ranije ovog meseca.
Moglo bi da prođe nekoliko meseci pre nego što Nemačka dobije novu vladu, pošto bi pregovori između strana mogli da se oduže nakon izbora 23. februara, a čak i tada, ustavni dug zemlje, koji ograničava potrošnju, verovatno će ograničiti moć nove koalicije.
U Nemačkoj postoji nekoliko moćnijih simbola rastućih ekonomskih problema u zemlji od problema sa automobilskim giganton.
Usred pada profita, pada prodaje u Evropi i kolapsa na svom ključnom kineskom tržištu, ovaj proizvođač automobila je krajem prošlog meseca najavio da planira da zatvori neke fabrike u Nemačkoj.
Rane investicije u tehnologiju električnih automobila bile su opterećene kašnjenjima i visokim troškovima, što je dovelo do toga da ovaj proizvođač zaostane iza rivala Tesle iz Sjedinjenih Država i kineskog BID-a.
Ukoliko bi novoizabrani američki predsednik Donald Tramp sada ispunio svoju pretnju da će uvesti carine na evropski uvoz, to bi dodatno pogoršalo ionako tešku situaciju za radnike u nemačkim fabrikama.
Nevolje Folksvagen su parabola za nemačku industriju u širem smislu, sa proizvođačima širom zemlje koji grcaju u problemima.
Odjek loših ekonomskih vesti postao je glasniji ove nedelje pošto je proizvođač čelika Thissenkrupp najavio da bi mogao da smanji na hiljade radnih mesta do 2030. godine.
Ipak nevolje u automobilskom sektoru posebno će pogoditi Nemačku.
Industrija je odgovorna za 11 odsto radnih mesta u proizvodnji u Nemačkoj, uključujući i kompanije dobavljače.
Ali Bosch je najavio da otpušta 3.500 radnih mesta, ZF Fridrihshafen razmatra otpuštanje najmanje 12.000 zaposlenih do 2030. godine, a Continental želi da smanji 5.500 pozicija širom sveta.
Slabost Nemačke pogađa Evropu u trenutku kada se Francuska, druga po veličini ekonomija EU, suočava sa sopstvenim eskalirajućim previranjima.
U Francuskoj, liderka krajnje desnice Marin Le Pen preti da će srušiti krhku koalicionu vladu u glasanjem protiv budžeta premijera Mišela Barnijea, što je potez koji bi ulio strah na finansijska tržišta.
U Nemačkoj, kombinacija nepovoljnih ekonomskih vesti i političke paralize podstiče gnev uoči planiranih prevremenih izbora u zemlji 23. februara.
Taj gnev će posebno verovatno uticati na rejting Socijaldemokratske partije (SPD) i samog kancelara Olafa Šolca, koji se već suočava sa sumornim prognozama.
Donja Saksonija, gde je sedište kompanije Folksvagen, ostaje uporište SPD-a, a partija je neraskidivo povezana sa proizvođačem automobila.
Država ima 20 odsto udela u kompaniji, a političar SPD-a Stefan Vajl, sedi u njenom odboru.
"Uz podršku države, Folksvagen je postao velika i globalno uspešna kompanija u poslednjih 75 godina", rekao je Vajl u intervjuu nemačkom dnevniku Zidojče cajtung.
Vajlova predložena rešenja su poznata široj nemačkoj javnosti.
On želi da vrati federalne subvencije za kupovinu električnih automobila ili stvori poreske olakšice za potrošače.
SPD, zajedno sa Zelenima, želi da oživi energetski intenzivnu nemačku industriju u širem smislu smanjenjem cena energije kroz subvencije.
Pitanje je da li bi takvi potezi, čak i kada bi se političari složili oko njih, bili dovoljni s obzirom na ogromne strukturalne probleme sa kojima se Nemačka suočava.
Kako rat u Ukrajini i rastući protekcionizam suštinski menjaju globalnu trgovinu koja je služila kao osnova za nemački izvozni model, nemački političari se suočavaju sa neprijatnom istinom, alati koji su im na raspolaganju možda neće biti dovoljni.
"Izazovi su sve dublji i veći nego što smo možda priznavali u debatama i političkim odlukama poslednjih godina", rekao je ministar ekonomije Zelenih Robert Habek na samitu industrije u utorak.
Uoči izbora na kojima je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) na drugom mestu, mejnstrim stranke će verovatno morati da računaju na sve veću reakciju birača.
„Pitanje kako da rešimo situaciju u Folksvagenu je primer kako rešavamo buduće probleme industrije u celini", rekao je glavni pregovarač Greger.
Kako je zaključio, "hitnost situacije zahteva konkretnu političku akciju, a ne lepe slogane predizborne kampanje".
(M.A/EUpravo zato/politico.eu)