Francuska vlada, kojoj hronično nedostaje novca, ove godine će izdvojiti 130 miliona evra kako bi poljoprivrednicima platila razređivanje vinograda. Ovaj potez dolazi u trenutku kada petina vinara razmišlja o zatvaranju svojih vinarija, a u poslednje dve godine već je razređeno 60.000 hektara vinograda.
Predsednik sindikata nezavisnih vinara, Žan-Mari Fabre, opisao je krizu u sektoru kao "borbu za goli život".
Najavljujući nove fondove na poljoprivrednom samitu, ministarka poljoprivrede Ani Ženovar poručila je da najnovija mera "nije još jedan plan za gašenje požara".
"Ovo je investicija koja treba da omogući našoj vinskoj industriji i proizvođačima u ovim regionima da imaju budućnost", rekla je ona.
Krivca vidi u "trostrukom udaru" - udaru klimatskih promena, pada potrošnje i cenovnog rata.
Svet okreće leđa vinu
Industrija se već godinama bori sa globalnim trendom koji predvodi generacija Z: mladi širom sveta sve manje piju vino. Gotovo četvrtina Francuza uzrasta od 18 do 25 godina uopšte ne konzumira alkohol.
Oni koji piju, sve češće se okreću pivu i žestokim pićima. Istraživanja pokazuju da vino doživljavaju kao "komplikovano" i piće za starije.
Prema podacima francuske statističke agencije, prosečan Francuz danas popije čak 70 odsto manje vina nego šezdesetih godina. Potrošnja piva pala je svega 18 odsto, a žestina samo 9 odsto.
Udeo Francuza koji svakodnevno popiju čašu vina pao je sa 51 odsto iz 1980, kada je vino u školama još moglo da se služi tinejdžerima uz ručak, na svega 11 odsto danas.
Ni inostrana tržišta ne donose predah iscrpljenim francuskim vinarima. Vrednost izvoza u Kinu pala je za 3 odsto prošle godine, jer se tamošnji kupci okreću jeftinijim vinima umesto Bordoa i Šampanjca.
U februaru je Kina uvela dodatnu carinu od 30 odsto na alkohol zasnovan na vinu, poput vermuta, što bi moglo dodatno da udari na prihode.
Zatim je stigla i carina Donalda Trampa od 15 odsto na uvoz iz EU, uključujući i vino.
Francuski vinari su prošle godine u SAD izvezli vino u vrednosti od 2,4 milijarde evra, skoro četvrtinu ukupne proizvodnje. Industrija vina je drugi najveći francuski izvozni sektor, odmah posle aeronautike.
Evropski trgovinski pregovarači zatražili su od Bele kuće izuzeće za vino i žestine, ali pregovori održani ove nedelje u Briselu nisu dali rezultat.
Francuska vlada traži i da EU pomogne finansiranje "krizne destilacije", pretvaranja viškova neprodatog vina u etanol, parfeme i sredstva za dezinfekciju.
Francuski vinogradi posebno su ranjivi i na klimatske promene: suše, grad i toplotni talasi sve češće i sve žešće pogađaju ključne vinske regione.
(EUpravo zato)