Nemački ministar finansija Lars Klingbajl predstavio je u Bundestagu Nacrt budžeta za 2025. godinu, što je već izazvalo buru u javnosti, a tek se očekuje žestoka debata. Nemačkoj vladi nedostaje novac za finansiranje planiranih projekata i to uprkos novom zaduživanju.
Nacrt otkriva kako vlada namerava da sastavi kraj sa krajem, barem ove godine, što ukazuje i činjenica da je savezni ministar finansija više nego udvostručio dug. Planira da pozajmi 81,8 milijardi evra ove godine i 89,3 milijarde evra sledeće godine s tim da bi državni izdaci trebalo da iznose 503 milijarde evra u 2025. godini, piše DW.
"Ova zemlja je devastirana merama štednje u mnogim oblastima", rekao je Klingbajl braneći svoje budžetske planove pre dobrih nedelju dana.
Čemu služi uravnoteženi budžet (tzv. crna nula) ako škole u državi propadaju – rekao je on i to više puta. Klingbajl voli da naglašava da sada "bageri rade" i da se "konačno investira". Ili govori u superlativima: kaže da planira "rekordna ulaganja" od 115 milijardi evra. Predstavljanje budžeta prvi je važan korak za ministra finansija. Ali, kritike na račun i njega i njegovog ministarstva ne jenjavaju.
Zeleni govore o "pogrešnom kursu"
Više duga, više investicija – to je omogućeno izmenjenom "kočnicom duga" u Osnovnom zakonu (Grundgesetz), kako se u Nemačkoj naziva Ustav. Izdaci za odbrambeni sektor sada su izuzeti od toga. Nadalje, ministar finansija može da barata i novcem iz fonda teškog 500 milijardi evra, radi se o novcu koji je planiran za infrastrukturu – a sve to je Bundestag odobrio u proleće ove godine.
Iako su Zeleni tada glasali za taj takozvani "posebni fond", sada su nezadovoljni ministrom finansija.
"Ovo je pogrešan kurs savezne vlade. Na mnogim mestima vidimo da vlada koristi taj novac za stabilizaciju svoje koalicije, za sprovođenje projekata obećanih u predizbornoj kampanji i jednostavno ne ulaže u budućnost naše zemlje", ocenjuje Sebastijan Šefer, predstavnik Zelenih zadužen za budžetsku politiku.
Otplate kamata u rekordnoj visini
S pogledom u nadolazeće godine, mnogi stručnjaci za budžetsku politiku su zabrinuti. Kamate na ogroman iznos (novog) duga su enormne. Ministarstvo finansija očekuje otplate kamata u visini od 61,9 milijardi evra u 2029. To je dvostruko više nego što se izvorno očekivalo u 2025. To znači da će otplate kamata činiti više od deset odsto saveznog budžeta.
"Vlada nije u pravu, jer jednostavno ne štedi. Samo nastavlja dalje, živi na kredit", kritikuje Mihael Espendiler, stručnjak za budžetsku politiku Alternative za Nemačku (AfD). Svaki četvrti evro u aktuelnom budžetu finansira se dugom, tvrdi on. Novac za otplatu kamata tada će jednostavno da nestane, predviđa poslanik AfD-a.
"Time se neće izgraditi bolnice ili putevi. Samo će taj novac ići na otplatu duga", kaže Espendiler. Fokus po njemu mora i dalje da bude na konsolidaciji, tj. štednji. AfD, na primer, kritikuje i činjenicu da se šest milijardi evra prebacuje u inostranstvo za međunarodno finansiranje borbe protiv klimatskih promena. I još: mnogo novca se troši na socijalnu pomoć, a nema pritiska za sprovođenjem reformi, tvrdi AfD.
Kontroverzno pitanje socijalne pomoći
Visoko zaduženje takođe izaziva negodovanje i unutar vladajućih Demohrišćana (CDU/CSU), stranaka koje su i usvojile taj paket. Zabrinutost zbog visokih kredita i visokih otplata kamata nije ugodna nekima među Demohrišćanima – a takođe je u suprotnosti i sa mnogim predizbornim njihovim obećanjima. Zbog toga se oni još više zalažu za uštede po pitanju isplate socijalne pomoći za nezaposlene (poznatije kao "Bürgergeld").
Ali, u nacrtu budžeta za 2025. o tome ništa ne može da se pročita: ukupno 52 milijarde evra biće, kako je planirano, dodeljeno onima koji primaju pomoć za nezaposlene, uključujući i troškove stanovanja i doprinose za zdravstveno osiguranje. To je oko pet milijardi evra više nego prošle godine. Ali to ne bi trebalo tako da se nastavi. Prema informacijama predstavljenim na prošlonedeljnom sastanku tzv. Koalicionog odbora (predstavnika vladajućih stranaka, prim.red), sledeće godine bi u tom segmentu trebalo da se uštedi milijardu i po evra.
To neće biti baš lako. Doduše, izbeglice koje su iz Ukrajine stigle nakon 1. aprila više neće primati pomoć za nezaposlene, već će im se umesto toga pomagati prema Zakonu o naknadama za tražioce azila. Međutim, Savezna agencija za zapošljavanje procenjuje da će se tim potezom uštedeti samo oko 900 miliona evra.
Očekuje se da će dalje uštede proizaći iz strožih sankcija i očekivanog ekonomskog oporavka u zemlji. I jedno i drugo ima za cilj da obezbedi da se više primalaca naknade za nezaposlene vrati na posao, čime bi se dodatno rasteretila državna kasa.
Nada u ekonomski oporavak
Međutim, ne podržavaju svi u Bundestagu ovakvo fiskalno planiranje.
"I ja bih voleo da se ekonomija u našoj zemlji ponovo oporavi i da dalje raste", rekao je finansijski stručnjak Šefer iz Zelenih. Ali, kako napominje, postoje mnoge ekonomske neizvesnosti, kao što je recimo trenutna američka carinska politika, pa se čini da se Klingbajl oslanja na princip nade."
Put do usvajanja saveznog budžeta zato bi mogao da bude trnovit. Ova "budžetska sedmica" samo je početak tog procesa: budžet za 2025. trebalo bi da bude usvojen do kraja septembra, a budžet za 2026. do kraja decembra ove godine.
(EUpravo zato.rs)