Ekonomija Španije je u usponu, pokrenuta globalnim rastom sektora usluga, pre svega turizma, i u poslednjoj deceniji je prestigla usporeni rast japanske ekonomije.
To, međutim, ne znači da je ukupna vrednost dobara i usluga koje Španija proizvodi veća od japanske.
Ali kada se BDP Španije podeli sa brojem stanovnika i izrazi u američkim dolarima, pokazuje se da je BDP po glavi stanovnika po tekućim cenama viši nego u Japanu.
Tako je, u 2025. godini, BDP po glavi stanovnika u Japanu iznosio 33.960 dolara, dok je u Španiji bio 36.190 dolara.
Ovaj pokazatelj je već u 2024. bio nešto viši u Španiji nego u tehnološki orijentisanoj japanskoj ekonomiji.
"Iza ovih brojki stoji prava priča, ali i velika opaska," ističe Anhel Talavera, šef evropske ekonomske analize u Oxford Economics.
Iako je španska ekonomija jedna od najbrže rastućih, "ove brojke su delom i rezultat statističke anomalije," rekao je on za Euronews Biznis.
"Japanski jen je od 2021. godine izgubio 40% vrednosti, što znači da čak i ako je BDP po glavi stanovnika u lokalnoj valuti ostao nepromenjen, kada se meri u američkim dolarima, pao je za 40%," objasnio je Talavera.
To znači da su podaci o japanskoj ekonomiji u poslednjih nekoliko godina znatno pogoršani kada se izražavaju u dolarima, što je neophodno za međunarodna poređenja.
Španija, koja se nakon finansijske krize pre oko deset godina oporavila, ostvarila je rast od 3,2% u 2024. godini, nadmašivši Francusku, Nemačku i Italiju, tri najveće ekonomije evrozone. Nemačka ekonomija, najveća u Evropi, zabeležila je pad od 0,2%.
Rast španskog BDP-a podržan je snažnom domaćom potražnjom, robusnim turizmom i sektorom usluga.
Sektor usluga čini nešto više od dve trećine ukupne ekonomske proizvodnje zemlje, a napredak u ovom sektoru jedan je od ključnih razloga uspeha Španije.
"Globalni turizam je ovoj ekonomiji doneo više koristi nego Japanu," kaže Mate Gertken, glavni geopolitički strateg u BCA Research.
U Španiji je rast dodatno podržan snažnom državnom podrškom i nižim cenama energije u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Takođe, značajan rast stanovništva doprineo je poboljšanju proizvodnje.
Gertken ističe da je snažan ekonomski učinak Španije u poslednjoj deceniji rezultat "drastičnih reformi i velikih prilagođavanja troškova rada nakon Evropske dužničke krize, koje su povećale konkurentnost zemlje."
Tokom finansijske krize, nezaposlenost u Španiji je dostizala oko 25%, jednu od najviših stopa u EU.
Pojavila se praksa zapošljavanja na privremenim ugovorima, zbog čega su usvojene reforme koje su ublažile zaštitu zaposlenih sa stalnim ugovorima. Smanjenje troškova otpuštanja i prava radnika poboljšalo je mobilnost radne snage i podstaklo produktivnost.
Šta koči japansku ekonomiju?
Sa druge strane, Gertken navodi da "ukočenost japanskog tržišta rada znači da produktivnost rada ostaje niska."
Japan, četvrta najveća svetska ekonomija, sve teže održava svoj vodeći položaj u globalnoj ekonomiji, prošle godine je pao na četvrto mesto, ispod Nemačke.
Prema podacima MMF-a, 2025. godine Japan bi mogao biti prestigao i od strane Indije, što bi ga spustilo na peto mesto po BDP-u.
Japanska ekonomija, zasnovana na tehnologiji, skoro da nije rasla poslednjih trideset godina, a pandemija COVID-19 ju je teško pogodila, njen BDP je pao za 4,2% u 2020.
Japanska istraživačka kuća Nikko Research Center u nedavnom izveštaju navodi da zemlja ima problema zbog nedostatka inovacija.
Izveštaj takođe podseća da je 2000. godine Japan po BDP-u po glavi stanovnika bio drugi na svetu, odmah iza Luksemburga. Danas je na 38. mestu.
Japanska ekonomija nije pokazala znake brzog oporavka.
U prvom kvartalu ove godine zabeležila je pad, što je posledica slabog izvoza, usporene domaće potražnje, rastuće inflacije i usporene proizvodnje. Carine i pretnje carinama SAD štete izvozu i industrijskoj proizvodnji, što povećava strahovanja od recesije u drugom kvartalu.
Japansku ekonomiju trenutno održava veliki fiskalni podsticaj, fokusiran na subvencije za energiju, podršku platama i digitalnu infrastrukturu.
Nadalje, usporenost japanske ekonomije pogoršava i starenje stanovništva, što izaziva ozbiljne probleme sa nedostatkom radne snage i rastuće troškove socijalne zaštite.
Da li je ovo samo privremeni uspeh za Španiju?
Ekonomije koje se baziraju na uslugama, poput Španije, očekuje se da će i ubuduće ostvarivati bolje rezultate, jer se globalni potrošački trendovi menjaju.
Udeo usluga u svetskoj ekonomiji značajno je porastao.
Prema podacima Svetske trgovinske organizacije (WTO), udeo usluga u globalnom BDP-u povećan je sa 53% na 67% između 1970. i 2021.
Prema procenama MMF-a, Španija će zadržati prednost u BDP-u po glavi stanovnika u odnosu na Japan do kraja perioda za koji postoje projekcije, odnosno do 2030. godine.
Očekuje se da će španski BDP po glavi stanovnika premašiti 42.300 dolara, dok će japanski ostati na oko 41.700 dolara, ukoliko se trenutni trendovi nastave.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)