U Evropskoj uniji se više od decenije raspravlja da li je opravdano držati u opticaju kovanice od jedan i dva evrocenta, s obzirom da njihova proizvodnja donosi velike gubitke evrozoni. Prema izveštaju Evropske komisije iz još 2013. godine, troškovi proizvodnje i distribucije ovih kovanica za većinu država članica su i do četiri puta veći od njihove nominalne vrednosti.
Od uvođenja evra 2002. do 2013. godine, razlika između nominalne vrednosti i troškova proizvodnje najsitnijih kovanica izazvala je kumulativni gubitak od čak 1,4 milijarde evra. Uprkos naklonosti građana prema ovim kovanicama, retko ih vraćaju u opticaj plaćanjem, jer smatraju da nemaju pravu vrednost.
Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra iz oktobra 2024. godine, čak 61 odsto građana evrozone podržava povlačenje ovih kovanica iz upotrebe. Najveću podršku aboliciji imaju građani Slovačke i Italije, njih oko 85 odsto, dok u Hrvatskoj ovu opciju podržava 56 odsto građana. Zanimljivo je da su Španija, Grčka i Kipar jedine zemlje u kojima manje od polovine stanovništva podržava ovu inicijativu.
Kada je Hrvatska u pitanju, na primer, utvrđeno je da oko 12 odsto građana ima poteškoća sa razlikovanjem kovanica, a najveći problemi imaju kovanice od jedan i dva centa.
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je naredio obustavu proizvodnje penija (kovanica od jednog centa), navodeći kao razlog previsoke troškove proizvodnje. Prema Godišnjem izveštaju o kovanom novcu u SAD za 2024., proizvodnja i distribucija jednog penija košta 3,69 centi.
"Istrgajmo ovaj trošak iz budžeta naše velike zemlje, čak i ako moramo da ga iščupamo peni po peni", napisao je Tramp na mreži Truth Social.
(EUpravo zato/Poslovni)