Stanovanje, uključujući račune za komunalije, predstavlja najveći trošak za stanovnike Evropske unije, a njegov udeo u ukupnim rashodima domaćinstava značajno je porastao u poslednje dve decenije.
Danas prosečno evropsko domaćinstvo izdvaja petinu svog raspoloživog prihoda na stanarinu, kredite, račune i druge povezane troškove.
Grčka je zemlja u kojoj je najskuplje živeti kada su u pitanju troškovi stanovanja, jer njeni stanovnici u proseku izdvajaju 35,2 odsto raspoloživog prihoda na stanovanje. Ovaj procenat je znatno viši od proseka EU (19,7%) i znatno viši od drugih zemalja sa visokim troškovima, poput Danske (25,9%) i Nemačke (25,2%).
Šta sve spada u troškove stanovanja?
Prema podacima Eurostata, troškovi stanovanja uključuju mesečne izdatke vezane za korišćenje stambenog prostora, kao što su računi za vodu, struju, gas i grejanje. Vlasnici nekretnina u ovu kategoriju ubrajaju i kamate na stambene kredite, dok stanari plaćaju mesečnu kiriju. Takođe, tu su i troškovi osiguranja, poreza na imovinu, obaveznih komunalnih taksi, redovnog održavanja i popravki.
Grčka prednjači po troškovima stanovanja
Prosečno, u 2023. godini, stanovnici EU su 19,7 odsto svog raspoloživog prihoda trošili na stanovanje, ali taj procenat značajno varira od zemlje do zemlje. Najmanje je izdvajano na Kipru (11,6 odsto), dok je u Grčkoj čak 35,2 odsto prihoda odlazilo na troškove stanovanja, što ovu zemlju izdvaja kao poseban slučaj.
Grčki ekonomisti objašnjavaju da je finansijska kriza između 2009. i 2014. godine dovela do drastičnog smanjenja prihoda domaćinstava, dok je istovremeno porastao strani interes za nekretnine, što je značajno podiglo cene. Uz to, stagnacija u građevinskom sektoru smanjila je ponudu novih stanova, dodatno pogoršavajući situaciju, prenosi Euronews.
Osim Grčke, među državama sa najvišim troškovima stanovanja su Danska (25,9 odsto), Nemačka (25,2 odsto), Norveška (25 odsto) i Švajcarska (25,2 odsto).
Koje velike ekonomije EU imaju najveće troškove?
Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka beleži najviše troškove stanovanja – 25,2 odsto raspoloživog prihoda. Slede Francuska (17,9 odsto), Španija (17,2 odsto) i Italija (14,5 odsto).
Zanimljivo je da nordijske zemlje – Danska, Norveška i Švedska – takođe imaju visoke troškove stanovanja, sa procentima iznad 23,9 odsto.
Nasuprot tome, zemlje sa najmanjim troškovima stanovanja su Kipar (11,6 odsto), Malta (12 odsto), Slovenija (13,8 odsto), Portugal (14 odsto), Hrvatska (14,4 odsto) i Italija (14,5 odsto).
Siromašnija domaćinstva izdvajaju znatno više za stanovanje
Nije iznenađenje da domaćinstva sa nižim prihodima izdvajaju veći deo svojih sredstava na stanovanje. Prema Eurostatu, porodice sa prihodima ispod 60 odsto nacionalnog proseka troše čak 38,2 odsto svojih primanja na stanovanje.
U Grčkoj taj procenat dostiže čak 62,4 odsto, što znači da najugroženiji građani moraju da izdvoje gotovo dve trećine prihoda samo za krov nad glavom. Visoki troškovi stanovanja za siromašnije slojeve društva zabeleženi su i u Danskoj (57 odsto), Norveškoj (48,5 odsto), Švedskoj (48,1 odsto) i Nemačkoj (45,8 odsto).
Troškovi stanovanja u porastu širom Evrope
Podaci pokazuju da su troškovi stanovanja od 2020. do 2023. godine u većini evropskih zemalja porasli. U proseku, na nivou EU, rast iznosi 1,2 procentna, ali u nekim državama povećanje je bilo mnogo veće.
Najveći rast beleži Mađarska (+5,7 pp), zatim Norveška (+5 pp), Estonija (+4 pp), Luksemburg (+3,8 pp) i Nemačka (+3,7 pp). S druge strane, Bugarska je jedina zemlja u kojoj su troškovi stanovanja značajno pali, za 2 procentna.
Kako se meri pristupačnost stanovanja?
Prema izveštaju OECD-a, postoje različiti faktori koji utiču na troškove stanovanja, uključujući uslove za dobijanje stambenih kredita, visinu kamatnih stopa i odnos kredita prema vrednosti nekretnine.
Ipak, pojedini stručnjaci upozoravaju da merenje stanovanja kao procenta raspoloživog prihoda nije uvek precizno. Kako navodi Dara Turnbull, istraživač u organizaciji Housing Europe, ovaj način merenja ne uzima u obzir druge važne faktore, poput opštih troškova života i standarda u svakoj zemlji.
Troškovi stanovanja u Evropi nastavljaju da rastu, a razlike između zemalja su ogromne. U pojedinim državama, poput Grčke i Nemačke, cena krova nad glavom ozbiljno opterećuje budžete građana, dok u drugim, poput Kipra i Malte, stanovanje ostaje relativno pristupačno. Pitanje pristupačnog stanovanja postaje ključno u mnogim evropskim ekonomijama, a stručnjaci predviđaju da će ovaj trend biti jedan od najvažnijih ekonomskih izazova u godinama koje dolaze.
(EUpravo zato/Euronews)