Francuska vlada očajnički želi da pronađe uštedu od 60 milijardi evra sledeće godine, od čega će deo biti obezbeđen kroz „izuzetna" i „privremena" povećanja poreza.
Osim kompanija koje imaju promet veći od milijardu evra, pojedinci sa visokim prihodima suočeni su i sa povećanjem poreza od naredne godine ako parlament prihvati vladin nacrt budžeta za 2025. godinu.
Novopredstavljeni nacrt plana budžeta uključuje 40 milijardi evra smanjenja javne potrošnje i dodatnih 20 milijardi evra, što se delimično očekuje od povećanja poreza i uvođenja novih, izuzetnih nameta za kompanije sa visokim profitom i bogate ljude, sa godišnjim prihodom većim od 250.000 evra.
Sveukupne mere imaju za cilj da deficit zemlje iduće godine dovedu do 5% njenog BDP-a.
Vlada je pod ogromnim pritiskom da smanji sadašnji, viši od 6%, deficit na 5% BDP-a 2025. godine i 3% do 2029. godine.
Koji porezi se odnose na bogate Francuze?
Francuski pojedinci koji zarađuju 250.000 evra godišnje, ili partneri koji zarađuju duplo veći iznos, suočavaju se sa privremeno povećanim porezom.
Međutim, ljudi sa takvim prihodima već plaćaju izuzetan doprinos, koji se zove „contribution ekceptionnelle sur les hauts revenus" (CEHR), što je privremeno uvedeno 2011.
To se odnosi na ljude sa mesečnom platom od oko 20.000 evra.
Ovaj porez trenutno iznosi 3% za pojedince čiji oporezivi prihod prelazi 250.000 evra, odnosno 500.000 evra za partnere. Povećava se na 4% za prihod veći od 500.000 evra (1 milion evra za par). Ovaj procenat se odnosi na prihode iznad ovih iznosa, jer se u Francuskoj dohodak trenutno oporezuje po progresivnom sistemu zagrada.
Nacrt budžeta predlaže da bogati plaćaju tako da njihova minimalna prosečna stopa iznosi najmanje 20% za period od tri godine.
Porez se plaća nakon referentnog oporezivog prihoda i može biti retrospektivan, što znači da bi prihodi ostvareni u 2024. godini mogli biti predmet ovog poreza ako budžetske planove odobri francuski parlament.
U međuvremenu, dividende, kapitalni dobici i prihodi od zakupa već podležu daljim doprinosima i porezima.
Povrh toga, posedovanje imovine takođe košta u nametima, nakon određene vrednosti, koja podleže francuskom porezu na bogatstvo.
Porez na bogatstvo je takođe progresivan, u rasponu od 0% do 1,5%, u zavisnosti od ukupnog neto oporezivog bogatstva.
Francuzi tradicionalno preferiraju ulaganja u nekretnine, a ako se ta imovina izdaje, ukupan porez na prihod je već značajan. Ako je navedeni prihod dovoljno visok, on ne podleže samo sadašnjem najvišem nivou poreza na dohodak, koji iznosi 45%, izuzetnom doprinosu koji može dostići čak 4% već i podložan socijalnom doprinosu od 17,2%.
To trenutno iznosi ukupno 66,2%. Pokušaj daljeg povećanja sadašnjih poreza na dohodak najbogatijih mogao bi mnoge podsetiti na napore Fransoa Olanda iz 2012. godine, kada je francuski ustavni čuvar, Conseil Constitutionnel, zabranio povećanje poreza na dohodak od 75 odsto najbogatijim ljudima Francuske.
Da li bi povećani porez oterao bogate ljude iz Francuske?
Bogati ljudi su već očekivali neke od ovih promena u junu kada je Francuska imala vanredne izbore i kada je levica, poznata po svojim idejama da oporezuje bogate, izašla kao pobednik nakon drugog kruga.
Pojavili su se izveštaji o tome kako bogati pojedinci u Francuskoj razmišljaju o odlasku iz zemlje, ali stručnjaci kažu za Euronews Business pre nego što su nacrt budžeta i tačni brojevi objavljeni da ne vide snažan pokret.
„Imao sam neke klijente koji su izrazili zabrinutost i rekli da bi možda i otišli, rekao je advokat koji se bavi pitanjima poreza bogataša Paulo Lori iz RSM Francuske.
Investicije u francuske nekretnine, na primer, nisu se mnogo promenile nakon izbora, prema globalnoj konsultantskoj kompaniji za nekretnine Knight Frank.
Džek Haris, partner u firmi, kaže da uprkos predloženim poreskim promenama, sa svojim partnerima i dalje vide snažnu potražnju za vrhunskim i ultra vrhunskim nekretninama širom Francuske.
"Nakon izbora su posebno uočene transakcije koje prelaze 20.000.000 evra, što pokazuje stalno poverenje u tržište", kazao je on.
Za one koji biraju ulaganja u nekretnine negde drugde, u blizini Francuske, „Švajcarska i Monako ostaju popularni izbori, ali takođe vidimo sve veće interesovanje za Italiju, koja nudi poželjan životni stil i atraktivnu fiskalnu politiku", rekao je Haris.
Za one koji razmišljaju da se odreknu svoje imovine i života u drugoj po veličini ekonomiji u Evropi, opcije su ograničene: „jer je problem kada napustite Francusku, podležete izlaznoj taksi", rekao je Lori.
Izlazni porez uključuje porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje na nerealizovanu kapitalnu dobit, biznis vlasnika preduzeća ako se proda, spada u ovu kategoriju, ali osiguranje nekretnina ili životno osiguranje, na primer, ne podležu izlaznom porezu.
Trenutno postoji paušalna poreska stopa od 30% na kapitalnu dobit, dividende i kamate. Ako pojedinac želi da napusti Francusku i poseduje više od 800.000 evra, mora da prijavi kapitalnu dobit. Jednostavno rečeno, ovo je razlika u ceni imovine, kao što je akcija kompanije, između dana kupovine i dana napuštanja zemlje.
Često, u zavisnosti od slučaja i zemlje u koju ljudi žele da se presele, potrebno je postaviti određenu vrstu obezbeđenja, a to mogu biti gotovinski depoziti u slučaju prodaje u narednim godinama.
Za izlaznu taksu, pravila se menjaju u zavisnosti od toga u koju zemlju ćete se preseliti, dodao je Lori i pojasnio:
"Preselite se u Švajcarsku. Morate da date mnogo garancija. Pređite u Španiju. Ne morate da dajete, svaki put je od slučaja do slučaja, od zemlje do zemlje".
Šta realno preostaje bogatima da rade?
„Realno, mogli bi da premeste neku imovinu u inostranstvo, ali to nije dostupno svima, jer ako ste rezident Francuske, vaš porez na imovinu imate širom sveta.
Iako postoje izveštaji o savetnicima za bogatstvo koji su preplavljeni zahtevima da pomognu klijentima da napuste zemlju, sumnja se da bi se mnogi od najbogatijih zaista preselili.
"Francuzi vole Francusku. Žele da ostanu u Francuskoj", rekao je Lori koji je uveren da povećanje poreza mnoge neće oterati.
Tako je fancuski milijarder Gzavije Nil rekao je za RTL:
„Biću poslednji koji će otići", dodajući da on ostaje „čak i ako se uvede porez od 90%" na njegov prihod.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)