Gladne investicija, zemlje u Evropi se takmiče da privuku i zadrže bogate. To se neretko radi lepim spiskom poreskih olakšica.
Prema podacima Poreske opservatorije EU, najviše stope zakonskog poreza na dohodak građana u EU prestale su da opadaju od finansijske krize 2008. godine. Umesto toga, grupa primećuje da su vlade uvele "sve veći broj preferencijalnih poreskih režima usmerenih na strane pojedince", nadajući se da će privući bogate iseljenike na svoje teritorije.
Kada razmišljamo o najvećim evropskim poreskim rajevima, ne postoji - međutim - pristup "jedna veličina za sve". Drugim rečima, ono što je poreski raj za jednu osobu ili kompaniju, za drugu možda neće biti.
Ovo su olakšice koje neke od evropskih zemalja nude i koje se uzimaju u razmatranje pri poreskom planiranju.
Italija
Italija je popularna destinacija kod iseljenika, ne samo zbog svoje kulture i klime, već i zbog poreskih olakšica.
Na prvi pogled, zemlja ima relativno visoke namete na lične i korporativne prihode, iako postoje poreski olakšice koje su dostupne strancima. Jedan od najpoznatijih je njegov paušalni poreski režim, koji omogućava bogatim pojedincima da plaćaju fiksni iznos na sve prihode iz inostranstva. Ovo je bez obzira na zarađeni iznos.
Godišnja fiksna naknada je nedavno povećana na 200.000 evra, sa prethodnih 100.000 evra, piše Kurir.
Prednost je dostupna do 15 godina, a takođe je otvorena samo za one koji nisu bili poreski rezidenti u Italiji najmanje 9 od poslednjih 10 godina.
S obzirom na cenu fiksnog poreza, on je interesantan samo za pojedince sa veoma visokom neto vrednošću.
Švajcarska
Švajcarska takođe ima vrstu paušalnog sistema oporezivanja (forfait fiscal), iako švajcarska država tvrdi da manje od 0,1 odsto njenih poreskih obveznika plaća porez koristeći ovaj metod.
Način na koji funkcioniše jeste da se, umesto prikupljanja poreza na osnovu prihoda ili bogatstva, u nekim švajcarskim regionima stopa izračunava na osnovu troškova pojedinca.
Iako paušalni sistem može biti interesantan za super bogate, država je uvela minimalni namet. Na primer, sedam puta godišnja kirija ili zakupna vrednost vaše primarne nekretnine, ili više od 429.100 CHF (oko 455.000 €). Ovi pragovi važe na federalnom nivou, iako specifični regioni mogu povećati minimalni iznos.
Paušalno oporezivanje važi za one koji nemaju švajcarsko državljanstvo, a koji dolaze da žive u zemlji prvi put ili nakon odsustva od 10 ili više godina.
Korisnicima ovog sistema takođe je zabranjeno da imaju zaposlenje ili vode posao u Švajcarskoj. To znači da je ovaj sistem osmišljen kako bi privukao mali broj bogatih iseljenika koji imaju pasivne prihode.
Portugal
Poreske olakšice postale su tema polemike u Portugalu zbog rastućih cena kuća, koje je podstakao dolazak bogatih stranaca.
Uprkos tome, nakon što je prošle godine zemlja smanjila benefite, portugalska vlada sada ponovo uvodi poreske olakšice za strance.
"Portugal je imao režim koji vam je omogućavao da živite u Portugalu do 10 godina i da ne plaćate mnogo poreza na strani prihod", objasnio je Gregori Gusens, poreski advokat u Takpatria.
Ovo je posebno privuklo veliki broj penzionera, koji su odlučili da se presele u Portugal i ne plaćaju porez na dohodak na svoje inostrane penzije.
Za one koji su ostvarivali prihod u Portugalu, određene aktivnosti su oporezovane po povoljnoj stopi od 20 odsto.
Osim što je uznemirio lokalno stanovništvo, ovaj sistem je izazvao kritike iz nordijskih država, koje su posmatrale egzodus svojih starijih građana. Finska i Švedska su posebno podnele zvanične zahteve za promenu svojih pravila o dvostrukom oporezivanju sa Portugalom.
Kao odgovor na pritisak, Portugal je sada promenio svoje poreske olakšice kako bi se "fokusirao na ljude sa obrazovanjem koji zaista mogu nešto da doprinesu portugalskoj ekonomiji", objasnio je Gusens.
Holding kompanije
Drugi način na koji bogati pojedinci mogu da uživaju u niskim efektivnim poreskim stopama je korišćenje holding kompanija, prema Poreskoj opservatoriji EU. Telo napominje da su ove firme "u sivoj zoni između izbegavanja i utaje" u smislu da su dizajnirane da izbegavaju porez na dohodak.
Pojedinci koji čuvaju imovinu na ovaj način odlučuju da svoje bogatstvo stave na ime kompanije koju kontrolišu, umesto da ga klasifikuju kao lični prihod.
Povlačenja iz kompanije se oporezuju po uobičajenim stopama, iako poreski obveznik može da zadrži višak u holding firmi. Uspostavljanje takve strukture je posebno isplativo u zemljama u kojima je stopa poreza na dobit preduzeća niska.
Interesantne zemlje su stoga Irska (12,5%), Mađarska (9%), Bugarska (10%) i Kipar (12,5%).
Poreski raj za jednog nije raj za sve
Poresko planiranje ne može jednostavno da se vrti oko jedne ili dve vrste stopa, već se mora uzeti u obzir čitav niz faktora, rekli su stručnjaci.
Naknade koje treba imati na umu uključuju poreze na lični i korporativni prihod, kapitalnu dobit, nasledstvo i bogatstvo - kao i naknade za socijalno osiguranje. Pored gore navedenih lokacija, zemlje kao što su Malta, UK i Monako mogu se smatrati fiskalno povoljnim, ali sve zavisi od prirode nečijih prihoda. U nekim slučajevima, to znači da se čak i poznata područja sa visokim porezima, kao što je Belgija, mogu nazvati rajevima.
(EUpravo zato/Kurir)