Nemačka vlada napravila je važan korak ka usvajanju budžeta za 2027. godinu. Posle gotovo 16 sati pregovora, poslanici vladajuće koalicije CDU/CSU i SPD podržali su predlog budžeta, dok je opozicija glasala protiv.
Konačno izjašnjavanje u Bundestagu zakazano je za 27. novembar.
Prema planu, država će naredne godine potrošiti oko 561 milijardu evra, ali njeni prihodi neće biti dovoljni da pokriju sve rashode. Razlika od približno 123 milijarde evra biće nadoknađena novim zaduživanjem.
Kada se tome dodaju sredstva za odbranu i obnovu infrastrukture, koja se obezbeđuju iz posebnih fondova odobrenih 2025. godine, ukupno novo zaduživanje u 2027. premašiće 210 milijardi evra. To bi bio drugi najveći iznos novog duga u istoriji Savezne Republike Nemačke, odmah iza rekordnih 215,4 milijarde evra iz 2021. godine, kada je zemlja bila suočena sa posledicama pandemije koronavirusa.
Opozicija upozorava da takva politika stvara neodrživ teret za buduće generacije. Predstavnici Zelenih, Levice i Alternative za Nemačku kritikovali su obim zaduživanja i upozorili na dugoročne posledice po javne finansije.
Odbrana, penzije i infrastruktura među najvećim troškovima
Rast budžetskih rashoda posledica je nekoliko istovremenih pritisaka: rata u Ukrajini, potrebe za jačanjem vojske, usporavanja privrede, starenja stanovništva i zapuštene infrastrukture. Dodatni troškovi nastaju i zbog energetske tranzicije i prelaska na obnovljive izvore energije.
Jedan od najvećih izdataka biće odbrana. Nemačka planira da za ovu oblast u 2027. godini izdvoji gotovo 110 milijardi evra, što je oko 27 milijardi više nego prethodne godine. U taj iznos ulaze i sredstva za modernizaciju Bundesvera, dok se dodatni troškovi pokrivaju iz posebnog fonda za vojsku.
Berlin će nastaviti i finansijsku, vojnu, humanitarnu i političku podršku Ukrajini. Prema podacima nemačke vlade, ukupna pomoć toj zemlji do kraja juna 2026. dostigla je oko 100 milijardi evra.
Ipak, najveći deo redovnog budžeta odlazi na socijalna davanja. Rashodi Ministarstva rada i socijalnih pitanja premašiće 200 milijardi evra, prvenstveno zbog rastućih troškova penzionog sistema.
Sve više penzionera, sve manje zaposlenih
Nemačka se suočava sa sve izraženijim demografskim problemom. Brojne generacije rođene šezdesetih godina odlaze u penziju, dok je broj novorođenih u narednim decenijama značajno opao. To znači da će broj penzionera rasti, a broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose biti sve manji.
Sistem zbog toga postaje sve zavisniji od državnih subvencija. Samo tokom 2025. godine za penzije je izdvojeno oko 420 milijardi evra, od čega je 127 milijardi obezbedila država.
Očekuje se i rast doprinosa za penzijsko osiguranje, koji zajednički plaćaju zaposleni i poslodavci. Njihova stopa mogla bi da se približi granici od 20 odsto bruto zarade.
Dodatni pritisak na budžet predstavlja i Savezna agencija za zapošljavanje, kojoj će u 2027. godini biti potrebno više od osam milijardi evra iz državne kase kako bi pokrila svoje obaveze.
Kraj ere štednje i upozorenja ekonomista
Nemačka je godinama bila poznata po politici uravnoteženog budžeta, poznatoj kao "crna nula". Od 2014. do 2019. godine savezna vlada šest godina zaredom nije pribegavala novom zaduživanju, a u pojedinim godinama ostvarivala je i budžetske viškove.
Taj period okončan je pandemijom 2020. godine, nakon čega su krize i novi bezbednosni izazovi doveli do značajnog povećanja državne potrošnje.
Ipak, Nemačka je i dalje u povoljnijem položaju od pojedinih velikih evropskih ekonomija kada je reč o odnosu javnog duga i bruto domaćeg proizvoda. Krajem 2025. godine taj pokazatelj iznosio je 63,5 odsto, dok je u Francuskoj premašio 110 odsto, a u Italiji dostigao između 135 i 140 odsto.
Međutim, nemački ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se nastavi sadašnji trend zaduživanja, javni dug do 2040. godine mogao da dostigne čak 100 odsto BDP-a.
Kamate postaju sve veći teret
Rast duga znači i veće troškove njegovog servisiranja. Nemačka trenutno ima najviši mogući kreditni rejting AAA, koji joj omogućava povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnim finansijskim tržištima.
Ipak, i taj položaj mogao bi da bude ugrožen ukoliko se dugoročno nastavi rast zaduženosti. Samo za plaćanje kamata na postojeće obaveze tokom 2027. godine biće potrebno oko 42 milijarde evra.
Spor oko poreza na električnu energiju
Uoči konačnog usvajanja budžeta ostaje otvoreno i pitanje mogućeg smanjenja poreza na električnu energiju. Oko te mere, koju je ranije najavljivao kancelar Fridrih Merc, postoje neslaganja unutar vladajuće koalicije.
Predstavnici CDU upozoravaju da bi odustajanje od najavljenog smanjenja moglo dodatno da naruši poverenje građana u vladu. Poslanik te stranke i budžetski stručnjak Matijas Midelberg poručio je da političari moraju da ispune obećanja koja daju javnosti.
Nemačku tako očekuje budžetska godina u kojoj će morati da uskladi sve veće potrebe za odbranom, socijalnom zaštitom i obnovom infrastrukture sa rastućim dugom i sve skupljim servisiranjem postojećih obaveza.
(EUpravo zato)