- Francuska ulazi u generalni štrajk uz očekivanje stotina hiljada demonstranata, dok se protestima pridružuju sindikati, studenti i radnici iz više sektora.
- Parlament je odbacio prvi deo budžeta za 2027, a vlada Emanuela Makrona pokušava da progura mere štednje kroz skupštinu bez stabilne većine.
- Nezadovoljstvo dodatno podstiču rast javnog duga i skuplji energenti, dok sindikati tvrde da budžet teret prebacuje na najugroženije.
Dan nakon što su francuski poslanici odbacili prvi deo predloga budžeta za 2027. godinu, Francuska se priprema za generalni štrajk.
Očekuje se da će stotine hiljada demonstranata učestvovati u velikim protestima širom zemlje, dok se Francuska suočava sa danom opštenacionalnog štrajka u koji će se uključiti sindikati, pripadnici pokreta Žutih prsluka, studenti i zaposleni iz različitih sektora.
Očekuje se da će im se pridružiti i zdravstveni i prosvetni radnici, kontrolori leta, zaposleni na železnici i u lukama, kao i poštanski radnici.
Do masovne mobilizacije dolazi samo dan nakon što su francuski poslanici, u jedinstvenom nastupu predstavnika različitih političkih stranaka, odbacili prvi deo predloga budžeta za 2027. godinu.
Prvobitni predlog vlade sada će biti upućen Senatu, gde je glasanje zakazano za 9. decembar.
Nakon toga, zajednički parlamentarni odbor pokušaće da postigne kompromis, pre nego što se predlog zakona ponovo vrati u Narodnu skupštinu.
Protesti traju nedeljama
Francusku već nedeljama potresaju protesti, koji su počeli sredinom septembra demonstracijama studenata nezadovoljnih pretrpanim učionicama, nedostatkom nastavnog osoblja i problemima prilikom upisa na fakultete.
Vremenom se protestni pokret proširio. Sindikati su podržali zahteve studenata i pridružili im se na ulicama, izražavajući nezadovoljstvo zbog rasta troškova života i poskupljenja goriva.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez najavio je da će u četvrtak biti angažovano više od 70.000 pripadnika policije i drugih bezbednosnih službi. Istakao je da je njihov „osnovni zadatak" da obezbede da protesti proteknu "mirno" i "bez incidenata".
Naveo je i da su obaveštajne službe registrovale "značajno interesovanje" ekstremno levih pokreta i grupa sklonih nasilnim protestima, koje bi, prema procenama nadležnih, mogle imati nekoliko ciljeva: da se uključe u demonstracije kako bi izazvale nerede, organizuju neprijavljene protestne šetnje ili učestvuju u pljačkama i vandalizmu usmerenom na prodavnice i javne objekte.
Vlasti su ograničile trasu protestne šetnje koju su predložili sindikati u Parizu i odobrile alternativnu rutu.
Ova odluka doneta je u okviru pooštrenih bezbednosnih mera koje je vlada uvela nakon nasilja 17. i 18. oktobra, kada su inače uglavnom mirne demonstracije bile praćene incidentima, nasiljem i pljačkama.
S druge strane, sindikati i organizacije za zaštitu ljudskih prava osudili su ono što nazivaju prekomernim policijskim merama i "autoritarnim" potezima čiji je cilj ograničavanje prava na protest.
Francuska policija našla se na meti kritika i zbog optužbi za prekomernu upotrebu sile prema demonstrantima.
Borba oko budžeta se nastavlja
Sa manje od šest meseci do izbora u aprilu, vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona pokušava da progura budžet za 2027. godinu kroz parlament u kojem nema stabilnu većinu.
Predlog budžeta uključuje niz mera štednje, u trenutku kada se Francuska suočava sa ozbiljnom krizom javnog duga i budžetskog deficita.
Prema aktuelnim anketama, Marin Le Pen, predstavnica krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, nalazi se na prvom mestu, dok je na drugom Žan-Lik Melanšon, lider krajnje leve stranke Nepokorena Francuska.
Ekonomska situacija u Francuskoj izazvala je zabrinutost na finansijskim tržištima i dovela do pritiska Evropske unije.
Istovremeno, vodeći sindikati oštro su kritikovali predlog budžeta, ocenjujući da on "dodatno pogoršava situaciju jer teret prebacuje na najugroženije i bolesne, zamrzava socijalna davanja i podriva zaštitnu ulogu sistema socijalne sigurnosti". To se navodi u njihovom saopštenju objavljenom u četvrtak.
Francuska vlada je 26. oktobra predstavila niz reformi u obrazovanju kao odgovor na nezadovoljstvo studenata. Među predloženim merama su četiri milijarde evra kredita pod povlašćenim uslovima za obnovu školskih objekata, kao i otvaranje dodatnih 15.000 mesta na univerzitetima u periodu od 2027. do 2028. godine.
Međutim, studentski sindikati smatraju da su ove mere nedovoljne i opisuju ih kao "puko ulepšavanje stvarnosti".
Oni su zahtevali 10 milijardi evra direktnih ulaganja u školske objekte, dok pojedini sindikati traže otvaranje dodatnih 250.000 mesta na univerzitetima.
Rast cena energenata dodatno podgreva nezadovoljstvo
Rastuće cene energenata dodatno su pojačale nezadovoljstvo građana, u uslovima globalnog poremećaja u snabdevanju gorivom, izazvanog sukobom na Bliskom istoku i zatvaranjem strateški važnog Ormuskog moreuza.
Kriza je navela i francuske poslanike da kritikuju energetske kompanije zbog rekordnih profita, dok se domaćinstva suočavaju sa sve većim troškovima.
Francuska vlada je 1. novembra počela da stavlja na tržište 10 miliona barela dizela iz strateških rezervi. Nakon toga, vlada je ukazala na pad cena goriva na hiljadama benzinskih stanica širom zemlje.
Francuski ministar privrede Rolan Leskir izjavio je u sredu za televiziju BFMTV da je cena dizela u proseku pala za 15 centi po litru, dok je na više od 3.000 benzinskih stanica zabeležen pad od čak 20 centi po litru.
Prema podacima Francuske unije naftne industrije i mobilnosti (UFIP), u Francuskoj postoji više od 10.000 benzinskih stanica.
(EUpravo zato)