Inflacija u evrozoni ponovo raste i u septembru je dostigla 3,8 odsto, što je znatno iznad cilja Evropske centralne banke.
Istovremeno, inflacija u Srbiji se poslednjih meseci kretala ispod centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije. Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović smatra da u Srbiji ne treba očekivati značajniji rast inflacije, niti veliki udar na kućne budžete građana koji otplaćuju kredite.
Rast cena energije mogao bi, međutim, da izvrši dodatni pritisak na cene, kamatne stope i euribor, što bi se posredno moglo odraziti i na građane koji imaju kredite vezane za evro.
Geopolitičke krize dodatno podstiču inflaciju
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Musabegović je rekao da na kretanje inflacije značajno utiču globalni sukobi i poremećaji na energetskom tržištu. Prema njegovim rečima, posebno su važni sukob SAD i Irana i rat u Ukrajini.
"Globalni ekonomski izazovi su neverovatni. U suštini, problem je energija, koja podiže inflaciju do te mere da centralne banke moraju da vode restriktivnu monetarnu politiku u Evropi", rekao je Musabegović.
On je podsetio da evro kao valutu koristi 21 zemlja i da odluke Evropske centralne banke imaju direktan uticaj na monetarne uslove u tim državama.
Prema njegovoj oceni, eventualni dogovor zaraćenih strana mogao bi da smanji inflatorne pritiske, posebno ukoliko bi došlo do stabilizacije energetskog tržišta i normalizacije saobraćaja kroz Ormuski moreuz.
"U ovom trenutku je zatvoren prostor za jeftin novac i u dogledno vreme ga neće biti. Monetarna politika je sve stroža i restriktivnija, pa je novac poskupeo kako bi se suzbila inflacija", naveo je profesor.
Gas skuplji, pritisak na cene sve veći
Predstojeća zima biće važna za evropsku ekonomiju, posebno zbog kretanja cena energenata. Musabegović ističe da se cena gasa ne smiruje i da je prešla 720 dolara za 1.000 kubnih metara.
Više cene energenata povećavaju troškove proizvodnje, ali i izdatke domaćinstava, naročito u evropskim zemljama. Istovremeno, države nastoje da obezbede dovoljne zalihe za zimu.
"Svi se bore da obezbede rezerve za zimu, ali nisam optimista da će se situacija poboljšati", rekao je Musabegović.
Da li će euribor ponovo rasti?
Jedan od ključnih instrumenata monetarne politike centralnih banaka jeste referentna kamatna stopa. Promene kamatnih stopa mogu se odraziti i na euribor, koji je važan za građane sa kreditima indeksiranim u evrima.
Musabegović očekuje da bi euribor mogao još jednom da poraste.
"Kada je reč o euriboru, mislim da će doći do još jednog povećanja. Da li će biti 0,25 procentnih poena, to će se odraziti na ljude koji imaju stambene kredite indeksirane u evrima", rekao je.
Za korisnike stambenih kredita to može značiti i promenu mesečne rate, u zavisnosti od toga kakvu kamatnu stopu imaju ugovorenu.
Kada se menja rata stambenog kredita?
Kod stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom u ugovor se najčešće ugrađuje tromesečni ili šestomesečni euribor. Zbog toga se rata ne menja nužno odmah nakon svake promene euribora, već u skladu sa periodom predviđenim ugovorom.
"Ako imate varijabilnu kamatnu stopu koja se usklađuje na tri meseca, četiri puta godišnje će vam se promeniti rata, dok se kod šestomesečnog euribora rata menja dva puta godišnje", objasnio je Musabegović.
On dodaje da promenu najviše mogu da osete građani koji su na početku otplate kredita, dok je efekat manji kod onih koji su već na sredini ili pri kraju otplate.
Šta može da uradi Narodna banka Srbije?
Kada je reč o monetarnoj politici u Srbiji, Musabegović ocenjuje da je Narodna banka Srbije do sada postupala oprezno i restriktivno i da nije bilo potrebe za promenom referentne kamatne stope.
Promena kamatnih stopa u Evropi mogla bi, međutim, da otvori pitanje eventualne reakcije NBS.
"Promena referentne kamatne stope u Evropi može da dovede Narodnu banku Srbije do toga da razmisli o eventualnom povećanju, ali lično ne očekujem da će do toga doći", rekao je Musabegović.
On je ukazao i na zakonsku zaštitu korisnika kredita indeksiranih u euriboru, kao i na ograničenja do kojih banke mogu da povećavaju kamatne stope.
Nema razloga za veliki udar na kućne budžete?
Iako bi eventualni rast euribora mogao da utiče na rate stambenih kredita, Musabegović ne očekuje veliki udar na kućne budžete građana.
Prema njegovoj proceni, u Srbiji ne bi trebalo očekivati ni hiperinflaciju niti značajniji rast inflacije u narednom periodu. Ipak, kretanje cena energenata, posebno gasa, ostaje jedan od ključnih faktora koji bi mogao da utiče na inflaciju i troškove života.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)