U samom vrhu ove liste našla se i Ukrajina, koja je godinama pod ratom, a predviđanja su da bi rast mogao biti više nego dvostruko veći od proseka evrozone. Od Mediterana, preko Zapadnog Balkana do Istočne Evrope, trebalo bi da u narednih pet godina raste više nego dvostruko brže od evrozone.
Na spisku najbrže rastućih ekonomija je i Srbija i to na visokom trećem mestu. Ispred srpske ekonomije je Ukrajina, a prvo mesto drži sve popularnije letovalište - Malta.
Prema najnovijem izveštaju MMF-a World Economic Outlook, očekuje se da će evrozona između 2027. i 2031. godine u proseku rasti svega 1,2% godišnje, a očekuje se da upravo 2028. godina bude najbolja sa rastom od samo 1,4%. Evropska unija ima nešto bolju prognozu – prosečan godišnji rast od 1,4%, sa vrhuncem od 1,6% u 2028. godini.
Visok javni dug, starenje stanovništva, slaba produktivnost, i dalje visoki troškovi energije i trajna geopolitička neizvesnost verovatno će zadržati privredni rast znatno ispod istorijskog proseka do kraja ove decenije.
3. Srbija: Investicioni bum održava privredni zamah
Srbija je na trećem mestu sa prosečnim godišnjim rastom od 3,52%, a očekuje se da će se rast dodatno ubrzati pred kraj posmatranog perioda, dostižući vrhunac oko 2030. i 2031. godine.
Kratkoročno, ključni događaj je Ekspo 2027, koji će sledeće godine biti održan u Beogradu i očekuje se da privuče milione posetilaca.
MMF ocenjuje da je Srbija izgradila važne makroekonomske zaštitne mehanizme zahvaljujući uspešnom obuzdavanju inflacije uz očuvanje fiskalne discipline.
Glavni rizici su političke tenzije uoči izbora 2027. godine i pitanje da li će velika javna ulaganja doneti trajno povećanje produktivnosti.
2. Ukrajina: Obnova postaje glavni pokretač rasta
MMF prognozira da će Ukrajina ostvarivati prosečan godišnji rast od 3,8%, dok bi 2028. godine rast mogao dostići oko 4,2%.
Ova prognoza zasniva se na pretpostavci obnove zemlje. Polazni scenario MMF-a podrazumeva da će se rat postepeno završiti i da će započeti obimna rekonstrukcija, uz snažan talas investicija. Svetska banka procenjuje da će obnova zemlje koštati gotovo 600 milijardi američkih dolara.
Bez te pretpostavke, slika je znatno lošija. U nepovoljnom scenariju, u kojem se sukobi nastavljaju, MMF očekuje rast od svega 1% tokom 2027. godine.
1. Malta: Najbrže rastuća ekonomija Evrope
Malta se nalazi na vrhu evropske liste srednjoročnih prognoza rasta MMF-a. Fond očekuje da će ekonomija u narednih pet godina rasti skoro 4% godišnje.
Tokom protekle decenije ostrvska država ostvarivala je prosečan godišnji rast od gotovo 7%, zahvaljujući turizmu, industriji onlajn igara, profesionalnim i finansijskim uslugama, uz veliki priliv stranih radnika koji su popunjavali potrebe tržišta rada.
Nezaposlenost je blizu istorijskog minimuma, a nedostatak radne snage postaje sve izraženiji, pa Malta više ne može da se oslanja isključivo na rast broja zaposlenih.
Prema proceni MMF-a, jačanje javnih finansija uz veća ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije biće ključno za povećanje dugoročnog potencijala privrednog rasta.
Na ovom prestižnom spisku našle su se i Moldavija, Albanija i Kipar, a tu su i Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina,
Za poređenje, svetska ekonomija trebalo bi da raste oko 3,2% godišnje u istom periodu. Zemlje Azije u razvoju očekuju rast od 4,6%, Indija čak 6,5%, dok bi i podsaharska Afrika trebalo da ostvaruje prosečan godišnji rast od 4,6%.
(EUpravo zato/Euronews)